РАПИДНО РАСТЕ ПРОИЗВОДЊА ОРГАНСКЕ ХРАНЕ: Ево које воће у Србији има највећи потенцијал
Глобално тржиште огранских намирница и напитака у сталном је порасту у последње две деценије.
Након пандемије бележи се и већа тражња таквих производа, због чега се оправдано може рећи да ова производња има добар ветар у леђа за развој.
До 2027. глобално тржиште органске хране може достићи вредност до 679,81 милијарду долара.
Потрошачи се све више окрећу здравијим навикама и траже производе који су у складу са тим начином живота. Током 2019. у тренду је било "без зрневља", "без глутена", "из слободног узгоја".
Пољопривредна површина под органском храном у Европи повећана је за 34 одсто од 2012. године, саопштио је Евростат, а укупна органска површина достигла је у 2018. години 13,4 милиона хектара, што је 7,5 одсто укупне искоришћене земље за пољопривредну производњу.
СА ОСНИВАЊЕМ "МИНИ ШЕНГЕНА" ЈАЧА ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА: Ускоро ће нам бити потребна нова тржишта?
Србија је мирна наредне две године: Хране има у изобиљу, а 100 производа креће пут Кине!
ПАД ПРОМЕТА У АГЕНЦИЈАМА 80 ОДСТО: Корона јако ударила на туризам у Босни и Херцеговини, најгоре прошли градови
Аустрија предњачи
Највећи удео органске у укупној пољопривредној површини имају у Аустрији (24,1 одсто), Естонији (20,6) и Шведској (20,3), а најмању на Малти (0,4 одсто), у Румунији (2,4), Бугарској, Ирској и Великој Британији (све по 2,6 одсто). Мањи удео органског земљишта од Србије имају само Исланд, Малта и Северна Македонија.
Према подацима Евростата, у Србији рапидно расте производња органске хране. Површине под засадима још су мале у односу на развијене земље, али брзина којом се увећавају и производња и број произвођача није никако занемарљив. У Србији је у 2017. под органском производњом било 12.423 хектара, а у 2018. 19.255 хектара.
Расте домаћи извоз
Међутим, осим производње, расте и извоз - у 2019. за чак 11 милиона евра у последње четири године. На крају прошле године достигао је рекордних 29,7 милиона евра. Према подацима Националне асоцијације за органску производњу, из Србије је у 2019. извезено 13.284 тоне органских производа. Органско воће и производи од воћа имали су највећи удео у вредности преко 28,7 милиона евра. Више од 95 одсто органских производа се извози.
Подаци Управе царина говоре да је у односу на период од пре четири године извоз порастао за чак 11 милиона евра. Највећу вредност извоза Србија остварује већ годинама са Немачком, више од трећине укупне вредности извоза је остварено у 2019. После Немачке највише органских производа је извезено у Холандију, Француску, Италију, Пољску, САД, Аустрију и Белгију.
Воће потенцијал
Највећи извозни профит има смрзнута малина, а потом следе концентрат од јабука, смрзнута купина и вишња.
Управо воће, како објашњава, има највећи потенцијал да се гаји на органски начин и потом оствари највећу вредност у извозу и по количинама и по цени.
- Србија и даље поседује изузетно добре сорте шљиве које се лако на органски начин могу гајити, али купцима у иностранству могу бити занимљиве и органске, такође добре сорте вишње или боровнице. Наравно, далеко је најзаступљенија производња јагодичастог воћа попут малине и купине. Потенцијал за органску производњу је дефинитивно велики, али се мора интензивно радити на удруживању произвођача, јер у овој производњи мора да се ради строго контролисано – објаснио је Јован Милинковић из Пољопривредне стручне и саветодавне службе.
Мали приноси
Да би органски производи могли да се пласирају на иностраном тржишту, потребно је да буду сертификовани у складу са регулативом држава у коју се извози, тако да су произвођачи у Србији, који се баве извозом органских производа, осим у складу са домаћим прописима, сертификовани и у складу са прописима ЕУ, НОП-у (за тржиште УСА), BIOSUISSE (за швајцарско тржиште) и другим прописима/стандардима. Задовољити те услове није нимало лако и скупо је, па је тако и органско воће и поврће и до четири пута скупље од онога из стандардног узгоја.
- Резултати извоза заиста јесу импозантни и одлични за извознике, али се мало зна колико је узгој само уз воду и земљу, често без коришћења машина и потпуно без помоћи хемије, напоран. Нико не говори о томе колико су органски приноси мањи у односу на конвенционалне јер нема помоћи 390 врста адитива и колико производа због болести или временских непогода пропадне и баци се - објаснио је Радосав Грујичић, произвођач органског воћа и поврћа из околине Уба.
Неке студије показују да органска производња доноси у просеку од 10 до 20 одсто мање приноса и производа.
