САД СЕ ВИШЕ И НЕ КРИЈЕ - БУКНУЛЕ ЦЕНЕ У НЕБЕСА! Криза погађа и Србију, морамо да се помиримо - све поскупело
Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду само у јулу ове године храна је била за 31 одсто скупља него у истом месецу лане
Сад се више и не крије. Да је храна поскупљивала и претходних месеци увелико се причало само међу грађанима који је купују. Веће цене биле су редовна тема и у редовима пред касом, а данас је поскупљење буквално свега постало и јавна тема - тема због које се у Србији повлаче и прве монетарне мере, али тема и о којој се прича као тренду са којим се морамо суочити - и што је још горе - тренд са којим се очигледно морамо и помирити јер се поскупљења најављују и за 2022. годину.
"ЗА ТРИ ТОНЕ СУВЕ ШЉИВЕ МОГУ ДА КУПИМ НОВОГ ФЕРГУСОНА" Произвођачи задовољно трљају руке, цена никад већа
Несврстани: Огромна извозна тржишта и потенцијални инвеститори
НАЈЛЕПША ВЕСТ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ СРБИЈЕ: Пензије ће пратити раст зарада? Председник подржао промену швајцарске формуле
И није више тема да ли је нешто поскупело за пет или десет одсто, за 20 или 50 динара. Сада је тема да ли је храна поскупела за 20 или 30 процената, да ли је грађевински материјал дуплирао цену, да ли је месо скупље за 200 или 300 динара, те да ли ћемо гориво плаћати поново 190 динара.
Тема је и исплати ли нам се поново ићи пут Мађарске по храну и гардеробу или пут Републике Српске по гориво, гуме, хигијену и сличне потрепштине...
Тема је, на крају и оно о чему се у последње време такође почело причати, а о чега и многи већ страхују - хоћемо ли поново виђати редове и навалу на храну јер су поскупљења постала толико очигледна да се о њима и све више јавно прича, али и реагује од стране високих државних институција.
Истина јесте да поскупљења никако нису само домаћи тренд, и да имају упориште у глобалним кретањима. Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду само у јулу ове године храна је била за 31 одсто скупља него у истом месецу лане.
Говорећи о енергетској кризи, али и поскупљењима са којима се суочава цео свет, па чак и најјаче економије света, председник Александар Вучић рекао је да је гасна криза, која може да погура и све остале цене, тренутно најважније питање у Европи.
- Ни о чему се не говори осим о енергетици. Имаћемо кризу која ће да утиче на повећање свих цена. Расту цене и хране и грађевинских материјала свуда по Европи, а за будућност су најважнија три питања - енергетика, вода и храна - истакао је председник и додао да ће Србија захваљујући руским партнерима, ипак, лакше поднети цео терет.
Народна банка Србије, на челу са Јоргованком Табаковић, претходно је и званично заоштрила своју монетарну политику. А, иза нове одлуке централне банке, за коју се каже да је прва овакве врсте, стоје управо појачани инфлаторни притисци који настају првенствено због глобалног поскупљења енергената и хране.
НБС је притом обелоданила и да се инфлација може очекивати и надаље. Како су прецизирали, међугодишња инфлација у наредних неколико месеци биће највероватније на вишем нивоу него у августу, када је била 4,3 одсто. Додају и да се повратак инфлације, прво у циљани оквир на ниво од три посто, а затим и на ниво испод, очекује тек у другој половини наредне године.
У преводу поскупљења ће бити и даље.
"Заслепљени" поскупљењем хране, првенствено месом и уљем, ових дана многима је промакло оно што се дешава на светском тржишту, а што се и те како може прелити и на домаће. Барел нафте који је до скора коштао око 70 долара јуче је достигао чак 83 долара, што је највиша цена у последње три године. Аналитичари "Голдман Сакса" кажу да се не треба чудити ни цени од 90 долара, а то би у преводу могло да значи и поскупљење горива у Србији.
Досадашња пракса показује да је за преливање цена потребно око два до три месеца, али је чињеница да у Србији већ плаћамо скупље гориво. Дизел нам је на пумпама тако ових дана достигао цену од 165 динара за литар, бензин 161, а ТНГ гас 92 динар.
А, поскупљење горива утиче и на поскупљење траснпорта, али и сировина, а то онда значи и преливање на цене свега осталог - од хране до разних материјала, па на крају и квадрата некретнина.
- Прошле године кубик резане грађе костао је 22.000 динара, а сад 38.000. Скупљи је и цреп, цемент, водоводни метеријал. Иако је нешто и појефтинило, попут стиропора за изиолацију, а након поскупљења и до 50 одсто, материјал из Кине плаћамо и даље скупље. У просеку, цене су најмање 50 одсто веће него лане - каже један предузимач који додаје да је и све више извођача радова који поскупљења у целости угађују у коначну продајну цену своје услуге.
Што се тиче хране, поскупљења се некако ових дана најчешће везују за уље које се продаје и за 225 динара за литар или за јунетину која иде и до 950 динара за килограм. Један трговац нам, каже међутим, да поскупљује буквално све и да им је промена цена на рафовима постало редован посао, много чешћи него раније.
- Скупљи је деликатес, тоалет папир, брашно тип 400 било је 65 динара, сад је 74, имамо и веће цене шећера, сокова.... Чоколаде од 100 грама које су до скора биле 120, сад су 148 динар, скупља је и хигијена. Килограм бута јунетине сада је 1.050 динара - каже трговкиња која годинама ради у једном великом продајном ланцу.
Упозорава и Организација УН за храну и пољопривреду.
- Трошкови састојака, попут житарица и уља, подигли су глобалне цене хране на десетогодишњи максимум. Само у јулу храна је била скупља за 31 одсто за годину дана, саопштила је недавно ова организација.
Тај "тренд" глобално прате и велике компаније па је тако један од највећих трговаца брзом храном у свету повећао цене за више од половине својих производа на домаћем тржишту у САД -у, али и ван земље.
Први човек те компаније Мигуел Патрисио поручио је да ће "људи једноставно морати да се навикну на скупљу храну".
