ДАН КАДА ЈЕ ДИНАР УВЕДЕН У СРБИЈИ: Пре 148 година се све променило - турбулентна историја наше монете
Да ли сте знали да је динар такође назив монете и у неким другим државама на свету?
На данашњи дан 12. децембра 1873. године доношењем Закона о ковању српске сребрне монете динар је постао званични српски новац.
НОВИ УДАРАЦ ПО ЏЕПУ ГРАЂАНА: Ове ставке драстично поскупеле у односу на претходну годину
ПАЛА ОДЛУКА! Познато да ли ће се ђаци од следеће недеље наћи у ШКОЛСКИМ КЛУПАМА
ПРАКТИКАНТИМА НАЈМАЊЕ ДВЕ ТРЕЋИНЕ МИНИМАЛЦА: Министарство објавило Нацрт закона о радној пракси, ово су новине које доноси
Ако нисте знали, осим у Србији, динар је назив монете и у Алжиру, Бахреину, Јордану, Ираку, Кувајту, Либији и Тунису, а у Ирану означава стоти део ријада.
Како стоји на сајту Народне банке Србије, 1868. године, након што је протекло више од четири столећа од ковања последњег српског средњовековног новца, искован је први новац у обновљеној Србији. Овај новац Кнежевине Србије кован је у бакру, док је први сребрни новац искован 1875. године, када је успостављена национална монетарна јединица – динар.
Први сребрни новчићи исковани те 1875. на аверсу - предњој страни новчића - имали су лик кнеза Милана Обреновића. Исковани су тада новчићи у апоенима од 50 пара, једног и два динара.
Закон о ковању српске сребрне монете донео је Милан Обреновић и био је у складу са новчаном конвенцијом коју су 1865. у Паризу закључиле Француска, Белгија, Италија и Швајцарска, а касније јој приступиле Грчка и Румунија.
Димензије, финоћа и тежина динара биле су идентичне франку, прописане том конвенцијом.
Један новчић морао је да садржи хиљаду делова - и то 835 од чистог сребра и 165 од бакра.
Након признавања пуне независности на Берлинском конгресу 1878. године, наредне, 1879, у Србији је издат први новац од злата, у апоену од 20 динара.
Када је Србија постала краљевина, а кнез Милан проглашен краљем 1882. издата је специјална серија златника од 10 и 20 динара. Названи су Миланови златници, односно миландори - по имену краља и француској речи за злато.
Као краљевина, Србија штампа и први новац с печатом Привилеговане народне банке. Последња новчаница те банке издата је током Првог светског рата, а последња серија носи датум 18. септембар 1918.
Оснивањем Привилеговане народне банке Краљевине Србије 1884. године, када је штампана прва српска новчаница у вредности од 100 динара платива у злату, започело се са издавањем папирног новца у Краљевини Србији.
Закључно са 1918. годином, Народна банка Краљевине Србије издала је укупно девет банкнота. Све оне штампане су у иностранству, у Белгији и Француској. Упоредо са издавањем новчаница, Краљевина Србија је, закључно са 1917. годином, наставила са емитовањем серија кованог новца.
