СРБИЈА САЧУВАЛА РАДНА МЕСТА: Помоћ државе спасила привреду прошле године, шта нас очекује у 2021. години?

Криза настала услед пандемије корона вирусом је пред свет поставила тежак задатак, а то је првенствено сачувати људске животе и сачувати економију за период након престанка пандемије.

Пандемија корона вируса се проширила нагло Кином, Азијом, а потом и целим светом, нема државе која није била више или мање погођена COVID-19 вирусом. Главни циљ који је постављен је било сачувати људске животе, а потом и економију. Прошлу годину је обележила несташица медицинске опреме, а ову обележава несташица вакцина у целом свету. Европа је у великој кризи, јер вакцинација становништва не иде оним темпом који желе грађани, као и њихови званичници. Америчке изборе је обележила корона криза и недостатак вакцине спремне за употребу. Кина је кренула масовну производњу и имунизацију становништва, мада нема притисак бројем оболелих од корона вируса. 

Како је Србија прошле године реаговала на кризу најбоље показује податак да смо успели да одолимо италијанском сценарију почетком године и да кренемо да се спремамо за други талас корона кризе, градећи две нове болнице за други талас. Можемо слободно рећи да смо на време кренули да се спремамо за други талас и да смо на време пустили обе болнице у рад и успели да одолимо притиску на здравствени систем и да су бројеви кренули да падају. 

Сељењем вируса COVID-19 из Кине у Европу и Америку кренуло се са локдауном у целом свету, па тако и код нас. Оно што смо имали прилике да видимо су милиони отказа широм света, у Америци је недељно пет милиона људи остајало без посла. Ситуација је била слична и у Србији, привредни сектор видевши шта се дешава у свету је кренуо у смеру смањивања броја радника услед смањивања привредне активности. Држава је на време реаговала и одлучила да помогне привреди давањем три минималца, под условом да број отпуштених радника не пређе 10 посто од укупног броја радника у периоду од три месеца након престанка помоћи државе. Држава је после три месеца, одлучила поново да помогне привреди дајући два пута по 60 посто минималца, под условом да привредни субјекти не отпуштају раднике до нове године. Све то дало је одличне резултате и довело до тога да незапосленост у другом и трећем кварталу није експлодирала. 

Србија је на време кренула у очување радних места јер је лакше сачувати радно место него креирати ново у условима пандемије. 

Политика добрих односа са целим светом коју спроводи председник Александар Вучић дала је одличне резултате прошле године приликом набавке медицинске опреме, а даје и одличне резултате ове године приликом набавке вакцина. Србија је на време кренула са набавком вакцина широм света, од свих земаља и компанија које вакцину производе, због добрих односа и неоптерећени национализмом успели смо да будемо други у Европи по броју вакцинисаних становника на 100 становника. 

Набавили смо вакцину од Фајзера и Бионтека, америчко-немачке компаније, руску вакцину Спутњик В и кинеску вакцину Синофарм са којима смо кренули у масовну вакцинацију становништва. Такође, наручили смо и од АстраЗенеке и Модерне вакцине. Неоптерећени национализмом и једино посвећени бригом за добробит нашег становништва успели смо да обезбедимо вакцине пре осталих и да будемо други по вакцинацији у Европи. 

Кинези су нам испоручили милион вакцина Синофарм, а све захваљујући нашим одличним односима које смо градили последњих година, као и зато што Кина није толико погођена корона вирусом, а ми смо добробит становништва ставили испред национализма, за разлику од многих земаља света који тек сада увиђају колику су грешку направили. 

Вакцинација која иде одличним темпом и мере помоћи привреди које је држава најавила за наредна три месеца давањем додатних три пута по пола минималца, додатно ће позитивно утицати на доносиоце економских и привредних одлука у земљи, као и на стране инвеститоре, да ће се корона криза код нас решити пре него у осталим државама у свету и да је светло на крају тунела све ближе и да полако можемо кренути са озбиљнијим плановима за наставак инвестиција. 

У Србији је стопа незапослености на почетку 2020. године износила 9,7 одсто, а после мера које је предузела држава у погледу помоћи привреди није расла - у другом кварталу је пала на 7,3 одсто, а на крају трећег је износила 9 одсто. 

При томе, мора се истаћи и да Србија држи свој јавни дуг под контролом, да је председник Александар Вучић истакао да ће он и ове године бити држан на нивоу испод 60 одсто бруто друштвеног производа (БДП), док је јавни дуг појединих земаља готово невероватан - Грчке 220 одсто БДП-а, Италије 158, Шпаније 116, Француске 115, па чак и једне велике Немачке 88 одсто БДП-а.

Велика помоћ привреди и грађанима

Подсетимо, укупна помоћ државе привреди и грађанима у 2020. години због кризе изазване пандемијом ковида-19 износила је 700 милијарди динара, односно шест милијарди евра. То је око 12,7 одсто нашег бруто домаћег производа.

Први пакет мера био је вредан 5,1 милијарду евра и подразумевао је исплату помоћи у висини три минималне зараде за предузетнике, микро, мала и средња предузећа у приватном сектору, односно субвенције 50 одсто минималне зараде за три месеца великим предузећима, чији запослени су послати на принудни одмор, због смањеног обима пословања или потпуне обуставе рада.

Свим предузетницима, паушалцима, малим предузећима, држава је уплатила три минималне зараде за сваког запосленог, односно нешто више од 90.000 динара или око 750 евра.

Други пакет мера подршке привреди донет је крајем јула и он је био "тежак" 66 милијарди динара. Тада су исплаћене две рате од по 60 одсто минималне зараде, а на два минималца из овог пакета могли су да рачунају и привредни субјекти основани током пандемијске кризе.

Услов за добијање државне помоћи и у првом и у другом кругу био је да нема отпуштања више од 10 одсто радника три месеца након добијања последње минималне зараде.

У 2020. години око 6,1 милион грађана Србије који су се пријавили добили су по 100 евра једнократне помоћи.

Мере у 2021. години подразумевају подршку од око 235 милијарди динара. У оквиру њих ићи ће се са три пута по 50 одсто минималне зараде за сва микро, мала и средња предузећа, предузетнике, што је помоћ која покрива март, април и мај. Ако у све буду укључена и велика предузећа, могуће је да пакет помоћи достигне 250 милијарди динара. 

Обезбеђена је и секторска помоћ - за аутопревознике - у износу од по 600 евра по аутобусу. Такође, постојећа гарантна шема биће проширена за 60 милијарди динара.

За становништво је обезбеђена помоћ по следећем принципу - 30 30 евра (прва исплата у мају, друга у новембру - ко се пријави у мају, аутоматски ће добити новац у новембру), док је за пензионере на ову своту обезбеђено и додатних 50 евра.

У наставку су графикони и поређења стопе незапослености Србије са осталим државама региона, Европе и Сједињеним америчким државама током 2020. године.

Србија - САД

Драматична ситуација у Сједињеним Америчким Државама у погледу незапослености јасно се огледа у чињеници да је у јануару 2020. она износила 3,5 одсто, да би до јула порасла на 10,2 одсто - при томе треба имати у виду да је у априлу била чак 14,8 одсто!

- Раст незапослености у САД за првих шест месеци 2020. износио је 6,7 процената.

Србија - Европска унија

На нивоу Европске уније у јануару 2020. стопа незапослености износила је 6,5 одсто, да би рекордни проценат - 7,8 одсто забележила на почетку трећег квартала, у јулу.

- Раст незапослености у ЕУ за првих шест месеци 2020. износио је 1,3 процента.

Србија - Немачка

Незапосленост је у Немачкој у јулу у односу на јануар 2020. године била већа за 1,0 процентни поен, односно са 3,4 је скочила на 4,4 одсто, да би наставила да расте и крајем године износила 4,6 одсто.

- Раст незапослености у Немачкој за првих шест месеци 2020. износио је 1,0 процената.

Србија - Француска

Француска је једна од ретких земаља која је, попут Србије, смањила стопу незапослености у првих шест месеци 2020. године. У јануару је она износила 8,1 процената, да би шест месеци касније пала на 7,1 одсто. Међутим, у другој половини године и код Француза је дошло до погоршања ситуације, па је на крају трећег квартала прошле године стопа незапослености износила 9,0 одсто.

- Пад незапослености у Француској за првих шест месеци 2020. износио је 1,0 процената.

Србија - Велика Британија

Стопа незапослености у Великој Британији на почетку 2020. године била је 3,9 одсто, да би у јулу износила 4,3 одсто. Иако је пад релативно мали, Велика Британија је једина земља која је имала константу кад је реч о стопи незапослености - она је током целе прошле године полако, али упорно расла, ни једног тренутка се не колебајући за разлику од већине осталих земаља, да би у децембру 2020. износила 5,0 одсто.

- Раст незапослености у Великој Британији за првих шест месеци 2020. износио је 0,4 процента.

Србија - Словенија

Словенија је 2020. почела са стопом незапослености од 8,2 одсто, да би после шест месеци, почетком јула, она износила 9,2 одсто.

- Раст незапослености у Словенији за првих шест месеци 2020. износио је 1,0 процената.

Србија - Хрватска

Незапосленост је у Хрватској почетком 2020. године износила је 8,4 одсто, да би до јула она порасла на 9,0 одсто. Ситуација је наставила да се погоршава у другом делу године, па је на крају године стопа незапослености била 9,5 одсто.

Када се томе дода и да је, према последњим подацима Хрватске народне банке, крајем септембра 2020. јавни дуг комшија  износио 325,2 милијарде куна (46,58 милијарди евра), што је за 11,2 посто више него на крају 2019, јасно је да ситуација није нимало ружичаста.

- Раст незапослености у Хрватској за првих шест месеци 2020. износио је 0,6 процената.

Србија - Мађарска

Стопа незапослености у Мађарској је у јануару прошле године била 3,4 одсто, да би у јулу достигла максимум са 4,8 процената.

- Раст незапослености у Мађарској за првих шест месеци 2020. износио је 1,4 процента.

Србија - Црна Гора

Стопа незапослености у Црној Гори на почетку прошле године била је 15,35 одсто, а до јула је додатно порасла и износила је 18,26 одсто, настављајући у истом ритму до краја 2020. године, када је износила 20,48 одсто.

- Раст незапослености у Црној Гори за првих шест месеци 2020. износио је 2,91 проценат.

Колико је одлучност Србије да сачува људе, а на крају и њихова радна места помажући привреди, била плодотворна?

- Нема никакве сумње да та државна помоћ привреди представља једну добру политику и да је свакако спасила бројне организације од одумирања такорећи, од ишчезавања, и спасила је многа радна места. То се ради у целом свету, па то што је радила и наша држава не може бити погрешно, напротив, то је једна целисходна и потпуно потребама времена прилагођена политика - истиче наш економиста и професор Љубомир Маџар за портал СрбијаДанас.

Професор Маџар упозорава да постоје финансијска ограничења у настављању такве политике.

- У којој мери ће држава моћи то даље да изводи, то је питање, јер буџет је оскудан, нема довољно јавног новца, што се најбоље види по томе да је количник јавног дуга и бруто домаћег производа скочио са око 50 одсто почетком прошле године на близу 60 одсто крајем 2020. Дакле, та финасијска ограничења су велика сметња у једној таквој политици. Држава је урадила колико је могла, због тога је морала и да се задужи - сматра професор Маџар.

Да ли ће од кредита да нас боли глава?

Држава је најавила помоћ и за период који је пред нама и, ако је ценити по 2020. години, реално је очекивати да радна места, као и тада, буду сачувана у одређеној мери. 

- Та помоћ ће бити битна да се сачувају нека радна места, али колико ће их бити сачувано, а колико ће морати да се изгуби, то остаје да се види. Основно питање је да ли ће држава имати довољно новца да исфинансира тај програм, а то су неке две милијарде евра, што није мали износ. Нема никакве сумње да ће за та средства морати да се дижу кредити у иностранству, а што си више задужен све су неповољнији услови под којима се даље задужујеш, па се можда лако деси да се и не нађе довољно кредитора који ће нам позајмити тај новац или ће то бити под условима који нису толико повољни - закључује Љубомир Маџар у разговору за портал СрбијаДанас.

Оно што је позитивно је вест да смо у јануару остварили суфицит уместо предвиђеног дефицита и да ће потенцијално задуживање бити мање него што је планирано, а можда га и не буде.