СТАРЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ ВАЖЕ ДО КРАЈА МАРТА! Ово су предвиђене КАЗНЕ уколико их не замените новим

Грађани који до краја децембра, када је био рок за замену старих личних карата, то нису учинили, могу са старим документом у поштама и банкама да подижу новац.

НБС је крајем прошле године свим банкама упутила препоруку да до краја марта омогуће клијентима банака, која поседују трајни лични документ, коришћење старих личних карата ради редовне исплате пензија, потврђено је у овој институцији.

Само у Краљеву, према неким проценама, око 15.000 грађана није заменило старе личне карте и то су углавном старије особе са трајним личним документима. 

У Кол центру Поштанске штедионице кажу да ће уважавати старе личне карте закључно са 31. мартом, а у осталим банкама наводе да до тог датума са старим личним картама могу да се подносе и захтеви за кредите и да су поступили у складу са препоруком НБС. 

У МУП-у је речено да је највећи број грађана заменио личне карте, као и да грађани иако је истекао званични рок и даље могу да подносе захтеве за издавање биометријске личне карте у полицијским управама и станицама и да ће им оне бити издате по хитном поступку. 

НОВИ УДАР НА КУЋНИ БУЏЕТ: Гас ПОСКУПЉУЈЕ од априла?

Међу онима који нису узели нови биометријски документ највећи је број људи који су дошли у Србију као избеглице и још се нису уписали у књигу држављана Србије и сада имају великих проблема да прибаве сву документацију за нове личне карте. 

У једној београдској агенцији која посредује у набавци докумената из бивших република кажу да је значајно повећан број људи који траже услуге ове агенције за документацију која им је потребна за упис у држављанство Србије. 

Најважнији документ је уверење о држављанству и сви који су рођени ван Србије морају да издвоје за њега око 18.000 динара, а остали око 3.000 динара. 

На пример, на сајту "Матичне књиге СФРЈ", наведено је да упис деце рођене у иностранству у матицне књиге Србије износи 180 евра, изводи из матицне књиге: рођених, венчаних, умрлих, као и уверења о држављанству из републике Словеније износе 50 евра, затим узвод из матицне књиге рођених, венчаних, умрлих, као и уверења о држављанству из Хрватске за грађане који живе у Србији 35 евра, а за грађане који живе и ван бивше СФРЈ (Европа, Америка, Аустралија, Азија) износе 50 евра... 

У агенцијама које се баве прибављањем документације кажу да им се углавном обраћају старе особе рођене ван Србије и да поступак за добијање извода из страних матичних књига у иностранству може да потраје и до пола године ако је потребно дати пуномоћје другом лицу да преузме документа. 

У МУП-у кажу да је у периоду од 14.04.2008. године, када се почело са издавањем биометријских личних карата до 07.02.2017. године, од стране организационих јединица тог министарство издато укупно 9.430.161 биометријска лична карта. 

То се односи не само не само на биометријске личне карте издате због замене личних карата издатих на старом обрасцу већ на све издате биометријске личне карте, тако да се наведени подаци односе и на личне карте које су први пут издате грађанима, као и оне које су издате због истека рока важења претходно издате биометријске личне карте, промене личних података или пријаве нестанка претходно издате биометријске личне карте. 

Старијим, као и непокретним и тешко болесним грађанима, МУП је омогућио да уколико постоје оправдани разлози, захтев за издавање личне карте поднесу ван просторија министарства и у тим случајевима се грађанима и израђене личне карте уручују ван просторија МУП-а. 

Уколико неко због старости, инвалидности или болести није у могућности да лично поднесе захтев за издавање личне карте, неопходно је да неко од чланова породице обавести организациону јединицу МУП-а по месту пребивалишта или боравишта да је та особа спречена да лично поднесе захтев за издавање личне карте, при чему је у обавези да приложи доказ о спречености, наведнео је у писаном одговору МУП-а. 

Овлашћено лице ће у том случају, на кућној адреси те особе примити захтев за издавање личне карте и доставити нови документ када буде урађен. 

МУП је у последња три месеца 2016. и у јануару 2017. очекујући повећан број захтева увео и радно време суботом и недељом од осам до 20 сати.  Како је прошлог месеца опао број захтева у фебруару је радно време недељом скраћено до 14 часова.