ЗАПЕЛО НА КЉУЧНОМ КОРАКУ Рециклирамо свега 10 одсто ђубрета
Од тона ђубрета које се гомилају сваког дана у Србији кроз рециклажу пређе свега 10 одсто.
Остатак завршава на депонијама, док је тренутно највећи проблем медицински, инфективни и опасни отпад, који се извози у друге земље. Помак је направљен у амбалажи чија је рециклажа скочила са 23 на 40 одсто за пет година, кажу у Агенцији за заштиту животне средине.
На депоније у Србији пристиже 250.000 тона ђубрета годишње, али оно махом остаје неискоришћено и загађује животну средину.
ПРОИЗВОДИЋЕ БЕТОН ОД "ОТПАДА": Невероватан патент младог српског научника
У овој школи ђаци плаћају школарину пластичним ђубретом
Свет се дави у смећу: Државе сада "ратују" отпадом који би могао да напуни 4,8 милиона олимпијских базена
Фирмама за рециклажу мотив је новац и држава треба да им обезбеди услове потребне за рад.
Осим тога, треба дати подстицај грађанима.
На проблеме у овој области указују из Удружења рециклера Србије, где истичу да је држава препознала проблеме и још 2003. усвојила неколико стратегија, али су примена решења и резултати у пракси изостали.
- Новца за заштиту животне средине има јер је од еколошких такса током прошле године прикупљено 11,5 milljardi динара. Наплате расту сваке године, али је проблем што прикупљени новац не иде у Зелени фонд - истиче Сузана Обрадовић, генерална секретарка Удружења рециклера.
Додатни проблем је што је систем сепарације, односно раздвајања комуналног отпада, још на самом почетку. То је први корак ка рециклажи и један од разлога што Србија прерађује мали проценат смећа, у односу на земље централне и источне Европе.
Продаје се Комерцијална банка: Држава очекује добит од 415 МИЛИОНА ЕВРА
Сви који живе од туризма плаћаће НОВИ ПОРЕЗ и то од 1. ЈУЛА: Казна и НЕКОЛИКО СТОТИНА ХИЉАДА ДИНАРА!
Очекује нас прави АВИО СПЕКТАКЛ: Од Видовдана на аеродром "Морава" слећу "боинзи" и "ербаси"
- Раздвајање отпада у домаћинствима је кључно. Ипак, стигло се само до тога да је неколико локалних самоуправа почело да дели домаћинствима посебне канте за папир, стакло и пластику - појашњава Обрадовић и додаје да су постројења за сепарацију отпада у оквиру депонија реткост.
Најављен је пројекат за успостављање примарне селекције отпада у неколико региона и градова, који се финансира из Фондова ЕУ, али неопходно је и активније учешће локалних самоуправа и министарстава.
