У ЗЕМЉАМА ЕУ ОД ДАНАС ВЕЛИКА ПРОМЕНА: Важан договор о гасу ступа на снагу
План Европске уније да смањи потрошњу гаса у целом блоку за 15 одсто ступа данас на снагу, након објаве у званичном административном гласнику ЕУ у понедељак.
Земље чланице ЕУ су последњих дана јула одобриле, а онда 5. августа и званично усвојиле план за ванредне ситуације који се односи на смањење потрошње гаса, како би уштеделе гориво за зиму због неизвесности с руским испорукама, упркос противљењу Пољске и Мађарске финалној верзији закона.
У СРБИЈИ ЖИВИ ПРЕКО 30.000 МИЛИОНЕРА: Највише њих је у Београду и баве се овим занимањем
МАСКОВИ ИНВЕСТИТОРИ И ПРИЈАТЕЉИ СЕ ПРИДРУЖУЈУ ЊЕГОВОЈ БОРБИ СА ТВИТЕРОМ: Један од њих направио шокантну обајву за суд и друштвену мрежу
МАСК ИПАК НЕ ОДУСТАЈЕ ОД КУПОВИНЕ ТВИТЕРА? Поставио један кључан услов
- С обзиром на непосредну опасност по безбедност снабдевања гасом коју је изазвала руска војна агресија на Украјину, ова уредба треба хитно да ступи на снагу - пише у службеном гласнику 27-чланог блока.
Споразумом се од свих земаља ЕУ тражи да добровољно смање потрошњу гаса за 15 одсто, при чему би Европска комисија то могла да прогласи обавезом у ванредним околностима, мада уз извесна изузећа за поједине земље и индустрије.
Све земље, осим Мађарске и Пољске, одобриле су споразум чиме је он добио снагу закона, објавила је прошле недеље Чешка, која је тренутни председавајући ЕУ.
У уредби се наводи да ће земље ЕУ "уложити све своје напоре" да смање потрошњу гаса од августа ове до марта идуће године, за "најмање 15%" у односу на њихову просечну потрошњу у претпходних пет година.
Ако Европска комисија уочи "озбиљну несташицу гаса" или се појави изузетно велика потражња за гасом, може затражити од земаља ЕУ објаву опште опасности у блоку.
Тиме би смањење потрошње гаса постало обавезујуће, уз ограничене изузетке.
Мађарска, која је у преговорима о куповини додатних количина гаса из Русије, била је једина земља која се успротивила споразуму прошле недеље, доводећи у питање легитимитет правила ЕУ која утичу на енергетску безбедност земље.
Пољска је такође била против коначног закона, мада је у начелу подржала споразум. Варшава је оценила да недостаје правни основ за тај закон и да би одлуке које се тичу енергетског микса земаља чланица требало да се доносе уз једногласно одобрење свих држава ЕУ.
Али њихово противљење, ипак, није спречило усвајање плана, којем је била потребна подршка најмање 15 земаља да би постао закон.
Пре почетка рата у Украјини, Русија је обезбеђивала 40 посто укупних потреба ЕУ за гасом. Москва је од тада смањила доток гаса у Европу, што је отежало земљама блока да попуне складишта уочи зиме и подстакло општу јагму за куповином неруског горива и за предузимањем мера за ограничавање потрошње гаса.
