Србија РЕЦИКЛИРА све више отпада, али годишње и даље бацамо више од 50 милиона евра (ВИДЕО)
Велики део завршава на дивљим депонијама
Србији се организовано скупља око 80 одсто комуналног отпада док остатак завршава на дивљим депонијама, којих у Србији има више од 3.500.
Међутим, свега пет одсто комуналног отпада се преради, показују подаци Удружења рециклера Србије, а стручњаци указују да је управљање отпадом у Србији на веома ниском нивоу када је реч о скоро свим врстама отпада те да је потребно организовано сакупљање.
- У земљама ЕУ кроз ове врсте прераде одлази око 75 одсто отпада, а у неким земљама, попут Данске, Белгије, Финске, Шведске, скоро сав отпад се преради. Код нас се највећи део сакупљеног комуналног отпада одлаже без икакве прераде и то на депоније које немају основне еколошке стандарде, а преради се до пет одсто комуналног отпада - каже генерална секретарка Удружења рециклера Србије Сузана Обрадовић.
Истиче да осим проблема у сектору комуналног отпада, у Србији постоји проблем са отпадом из сектора рударства, индустријским отпадом, историјским отпадом који датира из бивших државних и друштвених предузећа, као и код медицинског, грађевинског и амбалажног отпада.
ОВИ СРПСКИ СПОРТИСТИ СУ И СЈАЈНИ БИЗНИСМЕНИ: Нолетову причу СВИ ЗНАЈУ, али ту су и ХОТЕЛИЈЕР, БЕРБЕРИН и ПРОИЗВОЂАЧ РАКИЈЕ
МЕЂУ ПРВИМА У ЕВРОПИ! Београд од јануара забрањује пластичне кесе
Колико су људи спремни да плате за најпознатије апликације? Ево које су најпопуларније и највредније корисницима
Направљени су, каже, одређени помаци за последњих десетак година у области амбалажног отпада, па се процењује да је стопа рециклаже у овом сектору 35 до 40 одсто.
Ипак, напомиње, амбалажни отпад увозимо из других земаља, уместо да се више прикупља код нас.
Један од кључних проблема је неразвијен систем разврставања отпада те зато он завршава на депонијама.
Када је реч о отпаду који захтева специфичан третман као што су електрични и електронски уређаји, гуме, батерије, акумулатори, уља... забележени су добри резултати, истиче.
Од 2010. године до данас, рециклажна индустрија је збринула више од 500.000 тона опасног отпада.
Неопходно је, каже, да се успостави дугорочно одрживи систем управљања отпадом примењив у нашој земљи, као и да за све "играче" у овој области правила буду јасна и да се примењује казнена политика за свако непоштовање правила.
Што се тиче прихода од еколошке таксе, они из године у годину расту, али би могли да буду још већи када би се повећао обухват наплате, односно када би све фирме, које су у обавези да плаћају ту накнаду то и чиниле.
До краја ове године Агенција за заштиту животне средине и Министарство заштите животне средине имаће у функцији нови софтвер који ће бити повезан са АПР-ом и Управом царина, а омогућиће овим институцијама да лакше и брже достављају извештаје предузећима у рециклажној индустрији.
Наводи податак да је у 2018. години на име еко таксе у буџет Србије уплаћено 11,6 милијарди динара, док је за Зелени фонд, који је сада само буџетска "линија", за ову годину опредељено мање од три милијарде динара.
Обрадовић каже да је неопходно издвојити Зелени фонд као посебну финансијску институцију која ће се бавити финансирањем трошкова из области животне средине.
Када је реч о примерима у ЕУ, односно како се са овим проблемима носе друге земље, она истиче да се подаци ипак разликују од чланице до чланице, па тако Малта рециклира само осам одсто отпада домаћинстава, а Немачка чак 66.
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ОЛАКШАЛА ПРИЈАВУ РАДНИКА: Ангажовање сезонаца могуће и у грађевини, туризму, угоститељству
ИЗ БЕОГРАДА ''ПОЛЕТЕЛО'' ПРЕКО 2 МИЛИОНА ПУТНИКА: Аеродром Никола Тесла НАЈПРОМЕТНИЈИ у региону!
НЕМАЈУ МОРЕ, АЛИ ИМАЈУ ПЛАЖЕ: Најпопуларнији израелски портал о туризму са одушевљењем пише о Београду
Добар пример у нашој близини је Словенија у којој је пре само 15 година комплетан отпад у Љубљани одлазио на депоније.
Последњих неколико година словеначке институције направиле су преокрет па се предвиђа да ће до 2025. најмање 75 одсто отпада у главном граду Словеније бити рециклирано.
Када су у питању проблеми са којима се суочава рециклажна индустрија, наводи да је највећи проблем непредвидив систем пословања предузећа у овом сектору.
Држава рециклерима за третман опасног отпада за 2016, 2017. и 2018. годину дугује око 2,8 милијарди динара, а за третиран отпад током 2019. године рециклери још нису добили ни динара подстицајних средстава, каже Обрадовић.
Саветник председника Привредне коморе Србије Синиша Митровић истиче да је важна едукација грађана, односно велика јавна кампања.
Каже да би 80 одсто грађана рециклирало кућни отпад када би имали наменске контејнере за разврсатавање.
- У неким градовима постоје, али то не би требало да буду појавне фоме, већ морамо имати, на пример, контејнере за одлагање батерија у шопинг центрима - каже Митровић.
Додаје да Србија годишње "баци" 50 милиона евра корисних материјала на сметлишта и депоније.
У прошлој години произведено је преко 39 милијарди литара пива: Србија друга на листи!
КЉУЧНИ ПРОБЛЕМ ЈЕ НЕДОСТАТАК РАДНЕ СНАГЕ У СРБИЈИ: Премијерка представила мере на којима Влада ради
СРПСКЕ ИНОВАЦИЈЕ МЕЊАЈУ СВЕТСКУ ИНДУСТРИЈУ: "ЦарГо technologies" и сличне компаније су најбољи амбасадори Србије
- Србија рециклира свега три одсто комуналног отпада, а до 2025. то би требало да буде око 25 процената. То је захтеван процес који тражи велике инвестиције у инфраструктру - каже Митровић.
Управо је ту, каже, велика шанса за инфраструктурне пројекте, јер би само за пет година Србија у комуналну инфраструктуру могла да уложи близу милијарду евра.
Према подацима Агенције за заштиту животне средине, важеће дозволе за управљање отпадом има више од 2. 000 привредних субјеката.
БОНУС ВИДЕО: Да се Сунце одједном угаси ево шта би се десило већ после 24 САТА! (ВИДЕО)
