ВЕЋЕ ПЛАТЕ, БОЉИ ПУТЕВИ, ВИШЕ РАДНИХ МЕСТА: Шта стоји у најважнијем стратешком документу који је Србија предала ЕУ
Програм економских реформи од 2021. до 2023. превиђа раст плата и пензија, више радних места, привлачење страних компанија, али и побољшања услова за рад фирми и предузетника који већ раде у Србији.
Шта ће држава радити на пољу економских реформи до 2023. године сада је стављено и званично на папир који је држава недавно уручила ЕУ, а за који тврди да је најважнији стратешки документ. Програмом који обухвата три године, укључујући и текућу, предвиђене су 24 велике реформе у осам области, а којима је у фокусу привредни раст, запошљавање, бољи стандард грађана, али и јачање националне економије и њене конкурентности.
У преводу, програм економских реформи од 2021. до 2023. превиђа раст плата и пензија, више радних места, привлачење страних компанија, али и побољшања услова за рад фирми и предузетника који већ раде у Србији. На списку реформи је и одлучна борба против сиве економије која годинама уназад значајно крњи БДП земље, али и улагања у технологије, здравство, енергетику, економске интеграције...
"РАЗМИШЉАМО О НОВОЈ ПОМОЋИ ГРАЂАНИМА" Вучић саопштио лепе вести - све ће зависити од једног фактора
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ ДОБИЈА НОВУ ВЕЗУ СА "МИЛОШЕМ ВЕЛИКИМ": Почиње изградња скоро пет километара пута
''Заједно за дигиталну економију'' Карика која повезује и покреће реформе у Србијие је ДИГИТАЛИЗАЦИЈА!
- Пензије ће од 2021. године бити индексиране по швајцарској формули, која ће дугорочно обезбедити номинални раст од пет до 6 одсто на годишњем нивоу - наводи се у документу који је недавно министар финансија уручио шефу Делегације ЕУ у Србији Сему Фабрицију.
И то би значило да наши најстарији, њих укупно 1,7 милиона, и следеће године треба да очекују повећање примања, као и да ће бољи стандард пензионера бити у фокусу државе и наредних година.
У документу се међу циљевима врло децидно наводи успоравање одласка радника из Србије, које је претходних година било посебно изражено у сектору здравства, али је у једном моменту било врло често и код младих људи. С тим у вези, међу општим циљевима се наводи и јачање веза са дијаспором, али ii привлачење странаца различитих образовних профила. То је, иначе, циљ који је постављен и у усвојеној Стратегији о економским миграцијама до 2027. године.
Један од циљева је унапређење пословног амбијента и ту се у документу у фокус ставља бољи квалитет јавне управе, а првенствено се мисли да скраћивање поступака и укидање неопходних корака, те чекање на шалтерима и тражење "још једног папира".
Како се наводи, "у плану је унапређење квалитета јавних услуга кроз оптимизацију и дигитализацију административних поступака, такозвани е-папир", а биће настављене и започете реформе у Пореској управи. Помиње се и фискализација о којој се до сада много причало, а чија је суштина праћење издавања рачуна и стајање на пут честој пракси трговаца који су продавали робу не издајући фискални рачун.
Једна од планираних структурних реформи тиче се укрупњавање поседа. Комасација би практично довело до бољих услова за развој пољопривреде, која је стратешки важна за Србију, јер чини добар део привредног раста земље.
Циљ комасације био би и стварање услова за изградњу путева, система за наводњавање и одводњавање, те ветрозаштитних појасева и свега онога што нашој пољопривреди недостаје, а развијене земље одавно имају. У том смислу, предвиђена је и допуна неколико постојећих закона који регулишу ову област.
Дигитализација у пољопривреди такође је нешто на чему ће се радити, а крајњи циљ је унапређење конкурентности пољопривреде - од инфраструктуре до квалитета производа и унапређења органске производње.
Даљи раст спољне трговине Србије, како на регионалном, тако и на глобалном нивоу, је такође један од кључних циљева државе, али у области економских интеграција. С тим у вези посебан акценат стављен је на рад на јачању конкурентности српских компанија, а циљ је припреме за чланство у ЕУ и њихово лакше укључивање у тржишну утакмицу.
Србија наставља и активности усмерене ка остварењу чланства у СТО, а нарочито ка решавању питања постојеће забране спољнотрговинског промета ГМО производа у и окончању отворених билатералних преговора са појединим чланицама СТО.
Енергетски сектор у Србији чини око 4 одсто БДП-а. У циљу већег доприноса сектора енергетике привредном расту потребно је унапређење енергетске ефикасности, изградња модерних капацитета, развој унутрашњег тржишта и коришћење обновљивих извора енергије, наводи се у документу.
Додаје се и да је неопходно утврдити цену струје за грађане и привреду тако да одражава трошкове производње електричне енергије с једне стране и и тржишне цене с друге, а водећи рачуна о животном стандарду.
- У области транспорта постоји висока усаглашеност са правним тековинама ЕУ, а изградња и реконструкција деоница путева је ограничена недостатком финансијских средстава - наведено је, уз напомену да је у овом сектору планиран развој енергетског тржишта уз изградњу инфраструктуре у виду далековода и трансформаторских станица.
У плану је и реформа железнице кроз усаглашавање регулаторног оквира и унапређење безбедности.
Реформа научно-истраживачког система с једне стране треба да обезбеди стабилност финансирања научно-истраживачких организација, а са друге да подржи науку.
- Фокус реформе је на јачању капацитета научно-истраживачких института, чији оснивач је углавном Република Србија (69 од 73 акредитована института) - наводи се у документу.
У овом сегменту планирано је и унапређење подршке за развој паметних специјализација и иновација, као и повећање доступности е-Управе унапређењем инфраструктуре и увођењем нових технологија.
У фокусу економских реформи су и образовање и здравство, и то у правцу дигитализације. Говорећи о образовању наводи се важност усклађивања са потребама тржишта рада.
