ВЕЛИКЕ СИЛЕ У БОРБИ ЗА ПРВО МЕСТО: БДП Кине неумољиво расте, док САД и ЕУ полако падају
Док свет сабира умрле и оболеле од коронавируса, а економска криза изазвана пандемијом се захуктава, у позадини се наставља америчко-кинески економски рат за заузимање и утврђивање првог места у свету.
Но, исход битке могао би на крају само потврдити постојеће стање. Наиме, обе земље остаће суперсиле, како економске, тако и војне и политичке, али значај Кине у свету и даље ће рапидно расти. Посебно, упозоравају економисти, након корона кризе.
Подаци које је недавно објавио Међународни монетарни фонд у октобарском издању своје публикације "World Ецономиц Outlook", показују да САД и даље има највећи бруто домаћи производ (БДП) у свету.
КОРОНА НИЈЕ УРУШИЛА ЧЕТВРТУ ЕКОНОМИЈУ АЗИЈЕ: Забележен трговински раст након укидања мера
НАЈВЕЋЕ ГРАДИЛИШТЕ У СРБИЈИ: Површине је 200 фудбалских терена, завршетак радова планиран за септембар 2021.
ЕТФ-овац најбољи извозник јагњади у Србији: Породица Добрашиновић гаји око 700 грла, корона прави препреке
Лани је, према тим подацима, амерички БДП достигао вредност већу од 21,4 билиона долара, док прогнозе за ову годину, коју је обележила коронакриза, говоре да ће амерички БДП износити 20,8 билиона долара.
Истовремено, подаци ММФ-а за Кину показују да је њен БДП лани износио нешто више од 14,7 билиона долара, док би у овој години требао достићи 15,2 билиона.
Поређења ради, хрватски БДП је лани износио нешто више од 60 милијарди долара, док би ове године, према прогнозама ММФ-а, требао бити испод 57 милијарди. Светски БДП је лани, према подацима међународних институција, износио нешто мање од 88 билиона долара, док би ове године, због коронакризе, требао износити нешто мање од 84 билиона.
Ти су подаци, међутим, само део приче о значају земаља за светску економију. Они приказују БДП, односно укупну вредност роба и услуга које се током године произведу у америчкој и кинеској привреди, у текућим ценама.
Но, цене се широм света јако разликују, па међународне организације све чешће за поређење користе БДП (и остале показатеље) исказане у паритету куповне моћи, односно сведене на одређену базу, и тако "уједначене", истичући како разлике у ценама могу значајно искривити стварну слику.
Поједностављено, сендвич, кафа, струја или становање не коштају једнако у САД, Кини и другим земљама, а међу земљама постоје и велике разлике у висини плата. То значи да се једним доларом у САД не може купити иста количина роба и услуга као, на пример, у Кини.
Зато се разлике у ценама добара и услуга настоје елиминисати, па се тек онда упоређују међу земљама. Тако долазимо до коригованих података који олакшавају пут кроз међународна поређења кључних показатеља и за које економисти кажу да верније осликавају стварну економску моћ. Посебно у глобализованом свету у коме се све упоређује.
Кориговани подаци су за САД проблем, а за Кину предност
- Паритет куповне моћи представља пуно бољи показатељ економске снаге земље и користи се за међународна поређења - објашњава Ведрана Прибичевић из Загребачке школе економије и менаџмента.
И Жељко Ловринчевић из загребачког Економског института каже да су поређења података исказаних у паритету куповне моћи бољи показатељ стварног стандарда и квалитета живота од података исказаних у текућим ценама, као и да олакшавају поређење међу државама.
Ту, међутим, за Американце настаје проблем, а за Кинезе предност. Наиме, Кина је по величини свог БДП-а исказаног у паритету куповне моћи још пре неколико година претекла САД и тако заправо постала водећа економска сила савременог света. То потврђују и подаци ММФ-а, према којима је кинески БДП, исказан у паритету куповне моћи, лани износио готово 23,4 билиона долара, док је амерички БДП, по истој методологији, износио 21,4 билиона.
И у овој и наредним годинама ће кинески БДП исказан у паритету куповне моћи бити већи од америчког: прогнозе ММФ-а показују да ће Кина ове године имати БДП од око 24,2 билиона долара, док ће амерички БДП износити 20,8 билиона, а у следећој години би кинески БДП, исказан у паритету куповне моћи, требало да износи 26,7 билиона долара, а амерички 21,9 билиона долара.
Укратко, може се рећи да је Кина по стварној економској снази већ претекла САД. То још, наравно, не значи да је Кина од САД преузела примат у дефинисању економских трендова у свету, али значи да Америци сада већ опасно дува за врат и када је реч о утицају на светску економију.
- За САД је то свакако забрињавајуће. Кина већ дуго има амбицију да претекне САД, не само у економији него и у науци. Зато су увезли пуно научника из других земаља. Кинези посебан нагласак стављају на СТЕМ подручје, док у САД нагласак у студирању више није толико на СТЕМ-у - објашњава Прибичевић.
- Кина је протеклих деценија имала врло високе стопе привредног раста. Наравно, у текућим ценама је америчка привреда и даље у предности над кинеском, али по паритету куповне моћи Кина сада има већи БДП од САД. То заправо показује да кинеска привреда, по тој методологији, годишње произведе више роба и услуга него америчка, што не изненађује ако се узме у обзир број становника Кине - појашњава Ловринчевић.
