ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Потврђено економско чудо без премца, Кина из короне излази још јача
Износ директних страних инвестиција које су ушле у земљу у периоду јануар-септембар 2020. већ је премашио 100 милијарди долара
Кина је из короне изашла економски још јача, што потврђују вести о повећању директних страних улагања у ту земљу, чија ће економија једина међу великима ове године порасти за готово два посто.
Према званичним кинеским изворима, стране директне инвестиције (СДИ) у Кину забележиле су раст од јануара до краја септембра за 2,5 посто у односу на исти период 2019. упркос пандемији.
СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ СМЕНА НА ТРОНУ: Америка губи водећу позицију на тржишту нафте, гасе моћну рафинерију
ЦЕНА ОСНОВНЕ НАМИРИНИЦЕ У СРБИЈИ СКОЧИЛА ПРЕКО НОЋИ: Шта ће још поскупети у продавницама?
КОРОНА ГАСИ ПРОДАВНИЦЕ СПОРТСКЕ ОПРЕМЕ: Чак 40 одсто трговаца неће "преживети" зиму
Само у септембру, стране директне инвестиције су износиле 14 милијарди долара, што је скок од чак 25 одсто у односу на прошлогодишњи септембар, а раст страних улагања бележи се у континуитету од априла. У октобру је повећање директних страних инвестиција био 18 процената, пише Фајненшел тајмс.
Штавише, у кинескоме Министарству трговине сматрају да инвеститори на њихову земљу сада гледају као на "сигурну луку" и наводе да компаније попут BMW-a, Сименса, ЛГ-а и Тојоте планирају тамо велика улагања.
Анализирајући глобални тренд везан за кинески опоравак и економски бум након свладавања епидемије корона вируса, ФТ наводи неколико других примера из сектора логистике. Група Ајванхо Кембриџ, која улаже широм света у име пензионог фонда Квебека, инвестирала је у јуну у Кини у имовину у вредности од 400 милиона долара, а у кинески логистички сектор је последњих година већ уложила око две милијарде долара.
Компанија Ј.П. Морган Асет Менаџмент је ове године ушла у 600 милиона долара вредно мешовито предузеће с кинеском логистичком фирмом Њу Изи, а у име северноамеричких, европских, блискоисточних и азијских инвеститора, додаје ФТ, а преноси портал Новац.
Добар пример је и немачки произвођач индустријских робота Хан Отомејшен који планира да инвестира милионе евра у нову фабрику у Кини током идуће три године, не би ли, како пише Ројтерс, искористио чињеницу да се кинеска привреда опоравља од кризе много брже од других.
- Ако желимо да растемо заједно с кинеским тржиштем, морамо тамо да производимо - објашњава извршни директор Франк Конрад, пошто је њиховим роботима "маде ин Germany" тешко да се пробију на кинеско тржиште које власти све снажније штите разним баријерама.
Циљ им је да у Кини до 2025. године остварују четвртину својих прихода, а тренутно су на десет посто.
КИНА ПРЕЛАЗИ НА ЕЛЕКТРИЧНИ ПРЕВОЗ: Завршава се ера нафте, шта ће сад да измисле Американци да би водили ратове?
С друге стране, занимљво је да кинеске директне инвестиције у иностранаству, које су дословно цветале у периоду од 2015. до 2017, изазивајући тада велику забринутост у Европи и САД, већ неко време не расту, штавише опале су. Највећи инвеститори у Немачкој су сада Сједињене Државе, затим Британија и Швајцарска, а тек онда Кина.
Азијски див је прошле године испао из топ три страна инвеститора у тој земљи први пут у десет година.
Према подацима које износи ФТ, позивајући се на један калифорнијски тинк тенк, лани су кинеске директне инвестиције у свету износиле 77 милијарди долара, што је пола од износа реализованог 2017. године.
ПЛАНИРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ КИНЕЗА ВЕЋЕ ОД 3 МИЛИЈАРДЕ ДОЛАРА: У РТБ Бор уложили 640 милиона
То је добрим делом последица политичких одлука кинеских власти које су ограничавале одлив капитала и пословне потезе својих великих компанија у иностранству, те трговинског рата који је наступио с доласком Доналда Трампа на чело САД, док су истовремено олакшале улазак страном капиталу у разним секторима, поготово у финансијском, додаје се у тексту.
Као резултат такве активности и прилива страног капитала кинеска валута јуан је тренутно на највишим нивоима у односу на оне забележене последњих година, а екномија им расте док у остатку света пада.
Износ директних страних инвестиција које су ушле у Кину у периоду јануар-септембар ове године већ је премашио 100 милијарди долара. Како наводе у УНКТАД-у, телу Уједињених нација, већина СДИ у Кини се односи на високотехнолошке индустрије, пише Фајненшел тајмс.
