НА КОЈЕ МИНИСТРЕ ЈЕ ВУЧИЋ ЉУТ: Под лупом су два министарства
Председник Вучић је рекао да је незадовољан радом појединих министара, али није желео никог да именује.
Председник Србије Александар Вучић је незадовољан радом појединих министара кад је реч о ангажованости на расту бруто домаћег производа (БДП). Рекао је да ће замолити премијерку Ану Брнабић да им укаже на његово незадовољство.
"ЦИЉ ЈЕ ДА МЛАДИ ОСТАНУ НА СЕЛУ" Држава дели по 50 хектара земље бесплатно, који су услови за конкурисање?
СРБИЈА САЧУВАЛА РАДНА МЕСТА: Помоћ државе спасила привреду прошле године, шта нас очекује у 2021. години?
НОВОСТ ЗА ВОЗАЧЕ: Уколико ваш ауто има оштећене бројеве мотора, ово је процедура за регистрацију
- Нису умели да потроше своје паре у јануару, а тражили су их у буџету пре само месец и по дана - рекао је Вучић.
Није желео да каже који су то министри, додајући да је то посао премијерке.
- Ја ћу њој да кажем шта мислим. Не можете да држите састанке за раст БДП-а, а да дођу само два или три министра, што говори да остали не разумеју колико нам је раст важан - истакао је Вучић.
Нагласио је да морамо остварити раст, јер "не можемо да уложимо две милијарде ако немамо четири или пет одсто раста БДП-а ове године", као и да не можемо да дозволимо да нам нарасте јавни дуг.
- По том питању сам мало љут и верујем да ће разумети ову поруку. То не радим зато што желим неког да критикујем већ зато што знам колико је то важно за нашу земљу. Да бисмо могли да набавимо све лекове и вакцине, да градимо болнице, повећамо плате и пензије - закључио је Вучић.
Из кабинета премијерке Ане Брнабић и из Министарства финансија нема одговора на питања како је у јануару повлачен новац из буџета и која министарства су потрошила мање пара него што је предвиђено.
Ако се зна да фискална стратегија предвиђа да достизање раста од шест одсто у 2021. почива првенствено на високом расту инвестиција, може се наслутити у кога су све очи упрте. За јавне, приватне и стране инвестиције које у овој години треба да буду увећане укупно око 13 одсто надлежни су Томислав Момировић, министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре и Анђелка Атанасковић, министарка привреде.
Министар финансија је после састанка Комисије за капиталне инвестиције јасно рекао да је приоритет економски раст Србије, због чега је фокус на јавним улагањима која највише доприносе расту бруто домаћег производа. Подсетио је да је за капиталне инвестиције предвиђено улагање 330 милијарди динара из буџета за 2021, односно 5,5 одсто БДП-а, и закључио да је неприкосновени циљ раст животног стандарда и раст српске економије од шест одсто до краја године.
Министар је рекао да је најважније да се поштују динамика радова и уговорени рокови и упозорио да је неопходно да се више води рачуна о управљању пројектима.
Садашњим буџетом је за капиталне пројекте издвојено 72,3 милијарде динара више у односу на буџет из 2020. године, што је увећање за 36 одсто. Највећи део пројеката се односи на саобраћајну инфраструктуру. Капитални расходи Министарства грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре, одакле се финансира највећи део радова изградње путне, железничке и друге транспортне инфраструктуре, бележе снажан раст, за око 80 одсто у односу на 2020 (са 71 на 128 милијарди динара). Та издвајања подржана су троструко вишим расходима за експропријацију земљишта (17,5 милијарди наспрам око шест милијарди динара у 2020. години).
Експропријација представља уско грло јавних инвестиција јер се претходних година из буџета обично повлачила тек половина новца предвиђеног за ову намену.
Председник Србије Александар Вучић је прошлог месеца, после састанка са министрима и директорима јавних предузећа, рекао да постоји озбиљни проблем са експропријацијом земљишта на прузи Стара Пазова-Нови Сад, земљишта код Чачка, као и да није задовољан како се планира.
Највише новца се издваја за изградњу пруге Београд-Будимпешта, а ту су и наставак изградње Моравског коридора, ауто-пута Прељина-Пожега, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, аутопут Рума-Шабац-Лозница, аутопута Сремска Рача-Кумин. Савет Владе Србије за координацију активности и мера за раст бруто домаћег производа је оценио да је неопходно да у првом кварталу ове године буду започети изградња Фрушкогорског коридора, деонице пута Ниш-Мердаре, Нови Београд-Сурчин, као и гасне интерконекције Србија-Бугарска.
Приоритет је и изградња железничке инфраструктуре, а ту су и пројекти у области заштите животне средине, пре свега изградњи фабрика за пречишћавање отпадних вода.
У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре речено је да се, упркос условима рада током пандемије ковида-19, сви инфраструктурни пројекти за које су надлежни реализују по утврђеној динамици и, сходно томе, та динамика прати и финансијску реализацију.
Почетком новембра, када је започео мандат министру Момировићу, било је реализовано мање од 70 одсто грађевинских радова, а до краја децембра 99 одсто, кажу у овом министарству. Нису одговорили колико су новца повукли из буџета у јануару, али су рекли да министар није присуствовао састанку који се односио на раст БДП-а, већ је делегирао и послао државног секретара.
Разлог су били неодложни састанци у вези пројекта постројења за пречишћавање отпадних вода и састанак о изградњи аутопута од Пожеге до Бољара.
Управо због капиталних улагања увећан је буџет Министарства заштите животне средине. Одобрено је око 8,3 милијарде динара, што је увећање од око 2,5 милијарде динара у односу на новембарски ребаланс. За око једну милијарду динара порасле су инвестиције у изградњу постројења за третман отпадних вода и канализационих мрежа.
Фискални савет наводи да су јавне инвестиције под непосредном контролом владе, да је њихов висок раст економски оправдан, а за то постоји довољно започетих и планираних пројеката, тако да ту ништа није спорно.
Према оцени овог независног тела у јавним и државним предузећима висок раст инвестиција тренутно није могућ, јер су та предузећа оптерећена бројним проблемима у пословању. Снажан раст страних директних инвестиција у 2021. мало је вероватан у пошто се у кризним временима мало инвестира. Инвестиције домаћег приватног сектора никад нису биле велике, па је такође мало вероватно да ће се нешто преокренути у наредним годинама без промене државних политика.
Повећање ових инвестиција у надлежности је министарства привреде, али од њих нема одговора колико су новца повукли у јануару, шта раде на повећању удела у БДП-у и да ли је министарка присуствовала састанку Савета владе за координацију активности и мера за раст БДП-а.
Пољопривреда је прошле године имала висок удео од око 7,5 одсто у БДП-у. Директни подстицаји ове године пољопривредницима су нижи за готово шест милијарди динара, након ванредно високих исплата у 2020. години због неочекивано добре пољопривредне сезоне.
Капитална улагања Министарства пољопривреде, попут изградње бране "Ариље" на Рзаву и система за пречишћавање отпадних вода у Брусу и Блацу, порасла су за 700 милиона динара, па би хипотетички критика могла да буде усмерена и на њих.
Министарство рударства и енергетике покренуло је процедуру за измену Закона о рударству и геолошким истраживањима како би се привукло више инвеститора, повећала рудна рента, обезбедила већа заштита здравља људи и животне средине, али и повећало учешће рударства у БДП-у земље у наредних неколико година са 1,9 на 3,5 одсто.
