Легализација сексуалне помоћи за особе са инвалидитетом - да или не?

Италијан Максимилијано Уливијери пати од мишићне дистрофије. Он је недавно покренуо контроверзну кампању у Италији за легализацију "сексуалних асистената" за особе са озбиљним инвалидитетима.

Макс је медијима објаснио да сексуални асистенти примарно раде са људима који нису у могућности да се померају и да истражују своје тело. Он се бори за то да се сексуални асистенти буду тренирани за то да постану сексуални партнери особа са инвалидитетом. Радили би шест месеци и били би и терапеути како особа са инвалидитетом не би имала и психолошке проблеме.

Уз подршку многих, укључујући и политичаре, расте број земаља у Европи које су већ легализовале овакву врсту помоћи за особе са инвалидитетом. Немачка, Швајцарска, Данска и Холандија већ су успеле да то организују, а Максимилијано се нада да ће следећа то учинити Италија - упркос бројним критикама.

Сексуална помоћ има за циљ да гарантује емоционално и психолошко здравље људима са хендикепом који доживљавају емоционалну маргинализацију. Ову врсту помоћи пружају образовани оператери. Стално потиснути, блокирани сексуални нагони, производе константан и прогресиван ментални и физички стрес - и то са тешким последицама на здравље.

Волонтери који желе да постану сексуални асистенти похађају курсеве о медицинским, правним, етичким, друштвеним и сексуалним темама и развијају јаку емпатију и отвореност према сексуалности. Ове квалификације су најважнија основа за посао који омогућава особама са инвалидитетом да поново открију своје тело као извор задовољства, а не искључиво као извор патње и тегоба.

Током формалног или неформалног пружања неге и масажа, подручје гениталије је искључено, иако се терапеути и асистенти труде да помажу особама са инвалидитетом у њиховим телесним функцијама сваког дана. Међутим, током сексуалне асистенције, уз обострани пристанак и емотивну доступност, овај део тела може бити и главни предмет пажње како би се уклонио стрес и негативна енергија изазвана функционалним, социјалним и културним препрекама, као и недостатком приватности и интиме са којима се особе са хендикепом редовно сусрећу.