Добре и лоше масти
Масти у телу нису исто што и масти у храни.
Масти годинама представљају главног кривца за гојазност и вишак килограма. Оне су састојак у нашој исхрани који има највећу енергетску вредност од нутријената (1г масти=9 кцал, 1г УХ= 4 кцал, 1г протеина=4 кцал).
Њихова улога је веома важна јер нам даје енергију и обезбеђује је, обавештава нас када смо сити, дају укус храни, саставни су део ћелијских мембрана, имају улогу у коагулацији крви и учествују у метаболичким процесима других материја у организму.
Иако масти од свих нутријената носе највише калорија, оне су кључне у борби против гојазности. Масти у телу нису исто што и масти у храни и ове прве ћемо добити ако претерамо са уносом угљених хидрата и протеина. Њихова улога је да обезбеде обнову и раст ћелија, неопходне су за здравље коже, добар вид и правилан раст и развој деце. Телесна маса ће се повећати ако повећамо унос калорија, небитно од ког извора храна потиче.
Добре масти су незасићене масне киселине које се деле на полинезасићене и мононезасићене маснекиселине. У полизасићене спадају сусамово, сунцокретово, кукурузно и сојино уље, али и коштуњаво воће и семенке, омега-3 и омега-6 киселине, као и маслиново, авокадово уље и уље од кикирикија које су мононезасићене киселине. Дневни унос незасићених масних киселина је 10-15%.
Засићене масне киселине, које су уједно лоше масти, могу се пронаћи у храни и биљног и животињског порекла као што су: црвено месо, телетина, маст и кожица код живине, путер, млеко, сир, павлака, шлаг, сладолед, палмино и кокосово уље, путер од кикирикија. Транс масти такође спадају у лоше масти. Научници су доказали да претерано конзумирање хране која садржи транс масти и засићене масне киселине може да изазове повећање холестерола у крви, срчана обољења, шлог, па чак и поједине врсте канцера.
Једна од главних карактеристика исхране савременог човека је прекомерни унос масти храном. Наиме, заступљеност овог нутриента у дневној исхрани је чак 35-45%. Ове вредности значајно премашују максималну препоручену вредност која износи 30%. Редукција уноса масти се може остварити уносом немасног меса, млека и сира са 1% масти и мање, као и припремом хране уз минимално коришћење масноће. Требало би да биљна уља доминирају у исхрани, а на тај начин би био редукован унос засићених масних киселина (испод 10%).