Евита Перон (1919-1952)

Евита Дуарте, сиромашна девојка из Лос Толдоса имала је јаку жељу да успе у животу, да побегне из беде у којој је живела и постане неко и нешто. С петнаест година побегла је од куће са певачем и ускоро постала врло омиљена певачица у Буенос Аиресу. Већ у тим првим данима грађења каријере схватила је да уз мукотрпан рад и напор може много тога да постигне. 

Тих четрдесетих година XX века, када је Евита стасавала у лепу жену, њена земља је била у превирању. Таласи промена које су сви жељно прижељкивали, ускоро ће запљуснути и државу и њу. Судбина је одредила да се сретне са човеком који ће јој из корена променити живот.

То је био Хуан Перон, аргентински генерал и политичар, са различитим дужностима у војсци и влади, а који је често био и у егзилу. Перон је био министар рада и потпредседник Аргентине од 1944. до 1945. године. Још као министар рада и социјалне помоћи Перон је постао веома популаран међу радницима, због реформи које је спроводио. Почео је да добија масовну подршку унутар синдиката. Плашећи се радничког покрета олигархија прави кобну грешку и у октобру 1945. године хапси Перона. Синдикати аутоматски реагују и показују своју снагу. Цела Аргентина је била на улицама.

Догађаји су укрстили путеве Евите и Перона која је радећи на радију као спикерка упознала познатог генерала. Желећи да нешто учини за свој народ који је тада захватио страховити потрес, јавила се Перону и ускро му постала незаменљива сарадница.Њене очи и њена топлина опчинили су га, а када је био ухапшен и проганан она је заједно са синдикатима дигла на ноге целу сиромашну Аргентину како би свог драгог генерала извукла из прогонства. У томе су успели и 1946. године Хуан Перон је постао председник Аргентине, а Евита Перон прва дама своје земље.

Евита је неуморно примала сиромашне, слушала њихове жалбе и помагала им на све могуће начине. Иако је живела на високој нози, путовала по Европи и облачила се код Диора, Аргентинци јој то никада нису замерили. Она је одрасла у беди и никада није заборавила како је тешко живети у сиромаштву и била им је спас и узор. Када би им се обраћала са балкона председничке палате, сви су јој веровали и френетично пљескали.

Са својим мужем Хуаном Пересом шест година је владала Аргентином. Умрла је у тридесет трећој години од леукемије. Тог 22. јула 1952. године цела Аргентина је плакала. Аргентинци се надају да ће је Ватикан прогласити светицом, иако је од њене смрти прошло више од 60 година.