ФИЛМСКО ВЕЧЕ: Стојан Аралица - Доследни колориста
Емисија дотиче све битне сегменте живота и сликарства Стојана Аралице.
У Спомен-збирци Павла Бељанског у четвртак, 5. фебруара биће одржано филмско вече посвећено Стојану Аралици, поводом обележавања 35 година од његове смрти.
Како је најављено из Спомен-збирке Павла Бељанског, биће приказана получасовна документарна емисија из серијала Сликари и вајари, коју је према сценарију историчара уметности Николе Кусовца, режирао Гојко Шкарић, у продукцији Радио Телевизије Београд 1986. године.
Емисија дотиче све битне сегменте живота и сликарства Стојана Аралице (24. децембар 1883 - 4. фебруар 1980). Емисија о Стојану Аралици допуњена је документарним снимцима уметника и реминисценцијама на најзначајније тренутке његовог стваралаштва. Нарацију прати и избор Араличиних најзначајнијих дела, међу којима су и слике из Спомен-збирке Павла Бељанског: Воћњак, Плава капија, Ентеријер, Жена са сламним шеширом.
Потврда пријатељства Павла Бељанског и Стојана Аралице које се развило крајем треће деценије 20. века, управо је чињеница да су Араличине слике биле међу првима које је Бељански уврстио у своју антологијску колекцију модерне уметности.
Прочитајте и:
Живот Стојана Аралице у емисији која ће бити приказана прати се од родне Like, преко студија у Минхену (1909-1914), краткотрајне прашке етапе, париског усавршавања, живота у Загребу и коначног преласка у Београд 1941, где остаје до краја живота.
Као и у животним раздобљима, и у његовом сликарском опусу разликују се четири јасно одвојена периода: минхенски, париски, загребачки и београдски, који се посебно између 1951. и 1959. године, може се сматрати стваралачким зенитом Стојана Аралице.
Араличино сликарство је било у сталном контакту са актуелним збивањима у европској уметности али, у ужем смислу оно, ипак, припада поднебљу наших сликара колориста, чије стваралаштво црпи снагу и инспирацију с властитог, домаћег тла. Низом значајних дела која је насликао у годинама после ослобођења, односно 1944. године допринео је и даљем развоју савремене уметности друге половине 20. века, пише Блиц.