Хелена Рубинштајн (1871-1965)
Хелена је била једна од најуспешнијих жена XX века и њено име знају жене и мушкарци широм света. Она је у свету козметике била оно што је у свету моде била Коко Шанел. Живела је деведесет четири године, била власница козметичких салона и фирми у четрнаест земаља , са око 30.000 запослених. Иако је била висока свега 147 сантиметара, није спадала у лепе жене, али је пленила унутрашњом привлачношћу.
Ова талентована, одважна и храбра жена, своју каријеру започела је рано - у деветнаестој години у Аустрији, код свог стрица. Случајно, у ову земљу је донела рецепт за крему за лице који јој је оставила њена бака. У почетку је ову крему правила само за своје пријатељице, али је видела да посао лепо напредује и 1902. године отворила је први козметички салон у Мелбурну.
Посао је кренуо невероватно добро и Хелена је отишла у Европу, тачније у Енглеску, где започиње успешну каријеру. Била је веома промишљена и упорна, а размишљала је више деценија унапред, уписала се на Лондонски универзитет где је дипломирала хемију. Затим је у Лондону отворила свој први Институт за лепоту, а недуго затим то је урадила и у Паризу и Њујорку. Три највећа светска центра моде била су "покривена" и мала Мадам је почела да оваја свет.
Била је обдарена изванредним радним капацитетима и смислом за бизнис и убрзо је своју делатност проширила на четрнаест земаља, нудећи женама управо оно што су оне желеле. Производи са ознаком "Рубинштајн" постали су светски познати и значили су квалитет, који је деценијама стваран и потврђиван.
У Паризу, где се налазило главно представништво њеног царства, често се појављивала на значајним скуповима и увек деловала бар три деценије млађе. Хелена је била и дружељубива. Својим пријатељицама је често саветовала: "Настојте да останете здраве и увек почните да радите оно што најмање волите. Када се тога отарасите приметићете да вам остаје довољно времена за оно што највише волите да радите".
Осим козметиком, коју је претворила у светску индустрију и подигла на ниво култа, Мадам се бавила и сакупљањем уметничких предмета, драгог камења... Била је добар пријатељ са Пикасом, а њена кућа била је стециште младих америчких уметника и писаца које је често материјално помагала, мада су за њу говорили да је циција.