Катарина II Велика (1729-1796)
Катарина II Велика била је једна од највећих владарки у историји Русије. Била је енергична, мудра и весела, тајанствена и рањива у исто време. За тридесет четири године колико је била царица, од Русије је направила моћну државу. Међутим, за Катаринино царевање везано је много тајни и легенди, посебно о њеном приватном животу.
Катарина је била немачка принцеза која је као царица Русијом владала тридесет четири године. Њен положај и ауторитет на дворовима Европе био је огроман. Пруски и аустријски цар били су њене послушне слуге, а Енглеска је тражила споразум са Русијом, јер је, у њено време и њеном заслугом Русија била моћна држава.
У спровођењу и унутрашње и спољне политике Русије била је под утицајем племства, али само до оне границе која је њој одговарала. Највећи утицај на њу имао је Потемкин и племићи Орлов и Зубов. Катарина је допустила племству да још више него до тада искоришћава сељаке-кметове и да козаке, који су дотле били слободни, потчињава и претвара у кметове. То је изазвало познати Пугачовљев сељачко-козачки устанак и протесте неких интелектуалаца које је она протерала у Сибир.
Катарина спада у ред владара који су највише учинили на просветитељству народа. Била је под великим утицајем француских филозофа, пре свега Волтера и општих идеја просвећености које су у то време захватиле Европу. С
провела је значајне реформе: отварала је школе, помагала науку, књижевност и уметност, реформисала је судство и администрацију, уредила финансије, укинула тортуру, а смртну казну заменила прогонством у Сибир.
Катарина је била војсковођа-освајач. Водила је два успешна рата против Турске - од 1768. до 1774. и од 1787. до 1792. године. Освојила ј емноге делове Азије: припојила је Русији Казахстан, а три пута је учествовала у деоби Пољске. За више од три деценије владавине Катарине Велике Русија је доживела препород и постала моћна сила са огромним ауторитетом у Европи и свету.
О њеном приватном животу остале су многе тајне. Пре свега се ту мисли на тајни брак са Потемкином, затим ан неразјашњено очинство њеног наследника Павла И и као врхунац, на ванбрачног сина са Григоријем Орловим.
Звали су је царица-љубавница, али чињеница која се никако не може довести у питање је њено огромно дело и заслуге којима је заувек ушла у светску историју.
