ДА ЛИ СРБИЈА ПОСТАЈЕ СВЕ ПРИВЛАЧНИЈА СТРАНЦИМА? Како мало тржиште привлачи велике играче

Србија привлачи све више страних инвестиција, а најскорија је најављени долазак пољопривредног немачког гиганта Тениса, који је најавио вредност инвестирања од 300 милиона евра.

Но, ништа није случајно. Србија је тржиште које има шта да понуди, а прва ставка, на коју се позива и Развојна агенција Србије јесте огромна регионална конкурентност, када је пореска политика за инвеститоре у питању.

Пореске олакшице

Порез на добит је међу најнижим у Европи. Порез на добит правних лица плаћа се по јединственој стопи од 15%. Нерезиденти се опорезују само на основу добити у Србији. 

Када се упореди са земљама у окружењу, јасно је да је то импулс који компанију која планира ширење у нашем региону, може да определи за Србију. Хрвати од добити узимају 20 одсто, Мађари 19.

И што се исплате зарада запосленима тиче, укупни трошкови за послодавце су на само 50% од нивоа у земљама Европске Уније из источне Европе. Трошкови социјалног осигурања и порез на доходак грађана износе приближно 65% од нето зараде, али пореско оптерећење за послодавце се може смањити кроз разне финансијске и пореске подстицаје.

Подстицајима, који за отварање преко 100 радних места изађу и до 75 одсто, укупно оптерећење на зараде, по процени за просечну плату, долази на веома конкурентних 20%.

Отворено тржиште ка Русији, али и Западу

Иако је Србија мало тржиште, многи страни произвођачи знају, и користе то што постоји бесцарински споразум са Русијом.

- Србија може служити као производни центар за бесцарински извоз на тржиште од више од 1 милијарде људи које укључује Европску унију, Руску Федерацију, САД, Казахстан, Турску, Белорусију, али и потписинице ЦЕФТА споразума. Овај бесцарински режим покрива већину кључних индустријских производа, са само неколико изузетака и годишњих квота за ограничени број робе - кажу из Развојне агенције Србије.

"Стижемо у Њујорк"

Од јуна имамо и директне летове до САД, што је такође заначајна ставка када говоримо о привлачности Србије за стране инвеститоре.

- Сама чињеница да постоји тај лет учиниће Србију атрактивнијом и за сама улагања, јер радије људи улажу у неку земљу која има добру и редовну ваздушну везу са "белим светом", па ће и на тој лини бити остварена предност – објаснио је економиста Љубомир Маџар, и додаје да је добро и што ће   сваки инвеститор сада лакше доћи да се упозна са инвестиционим приликама и шансама.

Но мање је познато да ни америчко тржиште није неприступачно. Америчке трговинске олакшице дају преференцијални бесцарински улазак за отприлике 4.650 производа, укључујући већину готових и полупроизвода и одабраних пољопривредних и основних индустријских производа.

ЕУ нас ограничава, када је извоз у питању, само кад је у питању јунетина, шећер и вино, и то у виду годишњих извозних квота.

Србија као ИТ центар

У прошлој деценији Србија је, по речима српског премијера, постала "ИТ хот спот региона са 1.600 иновативних компанија из овог сектора" које запошљавају више од 14.000 инжењера.

– Глобалне компаније, попут Фијата, Боша, Сименса, Мајкрософта, Континентала, Теленора, НЦР-а, Бенетона, препознале су већ прави потенцијал Србије као погодне дестинације за инвестиције, а најбољи доказ за то је одлука да реинвестирају у Србију, повећавајући своју производњу и запошљавајући још више људи – истакао је Вучић, и нагласио да је Влада Србије побољшала пословну климу кроз измену бројних закона.

Вучић је подвукао да Србија располаже квалитетном радном снагом, а да су плате конкурентне у поређењу са земљама региона.

И "Дуинг бизнис" листа, коју страни бизнисмени прате као мапу за даља улагања, показала је да је Србија највише напредовала у две области (порези, али и добијање грађевинских дозвола), али и да је од 189 земаља, када је реч о прекограничној трговини на невероватном 23. месту.

Политичка стабилност

Немирна времена, и немирне земље су нешто што тера све инвеститоре, а како Србија веће неколико година добија епитет "стуба стабилности" на Балкану, и у регији.

Ту се пре свега мисли на добросуседске односе, на успех у решавању мигрантске кризе, велику подршку грађана реформама које спроводи Српска Напредна Странка, као и широку народну коалицију коју је формирала за предстојеће изборе, и очекивани изборни резултат.

Чини се да се то осетило и на отварању Србије за све више страних инвестиција. То, наиме, показују и компаративни подаци Народне Банке Србије. 

Директне стране инвестиције у милионима евра, подаци НБС

• 2012. 1.009
• 2013. 1.548
• 2014. 1.500
• 2015. до октобра 1.700

Неке од инвестиција од почетка 2016.

• Рума, отворена фабрика аутоделова Хачинсон
• Врање, отворена италијанска фабрика за производњу обуће Геокс
• Обреновац, пројекат изградње фабрике Меита, која се бави производњом аутомобилских делова и мотора, и у којој ће бити запослено 1.400 радника