Марија Склодовска Кири (1867-1934)

Била је изузетно скромна жена, велики борац, упорна до фанатизма. Никада јој није било стало до славе. Изнад свега волела је људе и истину и науку.

У својој лабораторији у Паризу, која је више личила на занатску рдаионицу него на научни кабинет, супружници Кири су после четири године напорног рада успели да издвоје честице радијума из неколико тона уранијумове руде. Претакали су огромне количине рудаче коју је крхка Марија пребацивала својим рукама до котла, да би се затим сатима и сатима мешала. Најзад, 1902. године добили су један десети део грама радијума. Било је то епохално откриће. При зрачењу радијума маса му се смањује, јер се његов атом распада и то је радиоактивност.

Овим сазнањем Киријевих отворен је пут з аупознавање и касније добијање атомске енергије. За ово откриће брачни пар Кири добио је Нобелову награду за физику 1903. године док је Марија сама добила Нобелову награду за хемију 1911. године.

Њен супруг, Пјер Кири, чувени француски научник тога времена, са којим се упознала на студијама у Паризу и имала срећан живот, трагично је погинуо 1906. године у Паризу. Она се више није удавала, а са њим је имала две ћерке, Еву и Ирену. Ирена је, такође, била научница и наставила је путем своје мајке. Добила је 1935. године Нобелову награду за хемију, годину дана после смрти мајке. 

Марија је цео свој живот посветила науци, мужу и деци. Од 1914. године до смрти била је директор Института за радијум у Паризу и тај период живота посветила је ширењу мреже радиолошких установа, здравствених институција, помажући многа научна друштва и сиромашне пољске студенте.

Била је почасни доктор многих светских универзитета, а готово да нема научне награде на свету коју ова генијална научница није добила.