Мобилни пречи од шницле

У време беспарице нечега морамо да се одрекнемо, а последња истраживања говоре да се најтеже одричемо прослава и цигарета. Истовремено, најмање новца издвајамо за одлазак код лекара и на образовање.

Мање меса      

Последњи подаци показују да грађани Србије једу чак три пута мање меса него Европљани. Они портоше 45,3, а ми просечно 17,3 килограма годишње по глави становника. Воћа, по становнику потрошимо 62,1 килограм, а поврћа 136,1 кг, што је у односу на просек потрошње ЕУ мање за два до три пута. Пад потрошње забележен је и код крављег млека и то на 56,6 литара по становнику Србије, док је просечна потрошња ове намирнице у ЕУ износила 85,7 литара. 

Грађани Србије најтеже се "одвајају" од ситних задовољства, попут мобилних телефона, кладионице или дувана.

"Увек се пронађе новац за паклицу цигарета и понекад одлазак у кладионицу", каже Милан П. из Београда (43). Крпимо се захваљујући чековима и кредитима и кредитним картицама, на којима је хроничан минус од педесетак хиљада динара. Престајемо да одлазимо у позориште или биоскоп, на летовања, да купујемо књиге, све ређе посећујемо кафане, али не можемо да се одрекнемо ситних задовољстава, као што је дуван.

Пад промета је евидентан, због беспарице купујемо мање количине хране. Просечан рачун у Србији са 500 динара, колико је износио 2008, ове године је пао на око 360.

Истовремено, проређене су куповине, а бројка не значи да се сваког дана иде у продавницу, јер док плате све месечне рачуне, породицама врло мало новца остаје на располагању.

"Сада се најчешће купују основне животне намирнице, с тим што су се потрошачи преоријентисали на куповину производа који имају нижу цену, махом приватних робних марки", кажу у трговинским ланцима.

"Месо је код нас одавно постало луксуз", каже за Новости, председник Покрета за заштиту потрошача Петар Богосављевић.