Перл Бак (1892-1973)
Рад Перл Бак на обимном књижевном опусу којим је на себи својствен начин спојила културе Истока и Запада адекватно је награђен 1938. године када је овој врсној књижевници уручена Нобелова награда за књижевност. То је био врхунац у каријери ове Американке у Кини, која је истовремено била и Кинескиња која је живела у Америци.
Перл Бак је рођена 26. јуна 1892. године и, иако дете америчких родитеља, по свему је била чедо Кине која је била њена домовина. По рођењу у Западној Вирџинији, као беба од три месеца са родитељима је дошла у Кину где је провела детињство и рану младост. У Кини је живела до седамнаесте гдине, а у другом наврату у Земљи пиринчаних поља у континуитету је живела десет година држећи предавања на Универзитету у Нанкингу. Тако је, не узимајући у обзир дуже посете, ова књижевница провела у Кини три деценије.
Због тога је ову земљу сматрала другом домовином. Први језик који је научила Перл, чак пре енглеског, био је кинески. То је имало велики утицај на њјено даље развијање. Перл Бак у свом опусу нуди читаоцима праву галерију и мапу друштвених и историјских дешавања у Кини. У њеној књизи "Добра земља" у центру пажње је сељак који постаје велепоседник и прелази да живи у граду. У књизи "Синови" пажња је стављена на "поварошену" генерацију која стиче огромно богатство, али истовремено и отуђује земљу. "Мајка" је потресна и епска слика кинеске жене, а у "Изгнанику" и "Борбеном анђелу" приказана је пожртвована борба племените Кери и њеног мужа, иснпирисана животом родитеља саме списатељице.
Образујући се у Кини и допуњујући своје знање родитељском Библијом, изградила је специфичан и њој својствен начим писања и приповедања. Оно што одликује њен стил је ширина, непосредност и природна топлота.
Осим Нобелове награде за књижевност, добила је и Пулицерову награду 1931. године. Многи њени романи су екранизовани, а списатељица је била активна у хуманитарним организацијама. Перл Бак је поред своје рођене ћерке, имала још петоро усвојене деце разних нација.