Пола грађевине ради на црно
За обнову српског грађевинарства је неопходно оснивање Развојне банке, али и сузбијање сиве економије која је све пристунија у грађевини, где према неким проценама на "црно" ради више од 50 одсто неимара, речено је из Привредне коморе Србије.
Председник Удружења за грађевинарство у ПКС Виктор Кобјерски је истакао да је веома важно оснивање Развојне банке која ће омогућити гаранције и повољне кредите за наше грађевинаре да би могли да обнове застарелу механизацију и технологију, као и да би преживели ова тешка времена.
Према његовим речима, скоро сва домаћа грађевинска предузећа имају проблема са ликвидношћу.
"Сет нових закона који би требало да омогући брзо и лако долажење до инвеститора и дозвола у грађевинарству веома је важан и треба га што пре усвојити", нагласио је Кобјерски.
Он је казао да је веома важно да грађани схвате да је ово прави и последњи тренутак да се помогне држави и влади која жели да уведе нове процесе за бољи и бржи рад у Србији.
Страни инвеститори имају велике инвестиције у Србији и значајни су за домаћу привреду, напоменуо је Кобјерски наводећи да су, на пример, Италијани у последњих 10 година уложили више од две милијарде евра.
Он је, такође, подсетио да Руска Фередерација тренутно учествује у реализацији великих инвестиција у Србији."Очекујемо да крене Јужни ток и грађевинари се радују том пројекту, јер ће бити више посла и за њих", рекао је Кобјерски.
Он је казао да су врло важни и послови наших грађевинара у иностранству, а нарочито у Русији, где остварују више од 60 одсто дохотка српске грађевине у иностранству.
Тај грађевински стручњак сматра да би мале фирме морале да се удружују у конзорцијуме ако желе да опстану на тржишту, с обзиром на то да је остао мали број великих и јаких фирми, попут Енергопројекта, Мостоградње, Путева Ужице, Планума и других.
"На путу смо да се направе и регионални конзорцијуми, са предузећима из земаља бивше Југославије и да са њима заједно наступамо на тржиштима Африке, Азије и Европе", рекао је Кобјерски.
Српска грађевинска оператива и индустрија некада су били познати у свету по градњи капиталних објеката и упркос томе што у Србији сада углавном раде као подизвођачи на великим пројектима и даље су тражени у афричким и азијским земљама, као и Русији.
Он је указао и на велики проблем које домаће фирме имају на тендерима у Србији, где главне послове углавном добијају страни понуђачи.
Према речима Кобјерског, потребна је већа транспаретност тендерских поступака, али и да домаће фирме директно добијају послове који се финансирају из буџета.
