ПРОФЕСИЈА СТЈУАРДЕСА: Кад после 14 сати лета одеш у шопинг у Холивуд

Поготово када, као она, прво упослење нађете у луксузном Дубаију. Бојана се отиснула у небо и постала стјуардеса сасвим случајно, јер је већ, како каже, била задовољна животом новинарке.

- Никада нисам ни помислила да будем стјуардеса. Међутим, једног топлог јунског дана сам отишла на конкурс за стјуардесе како бих подржала свог друга, чији је сан био да постане стјуард. Мој друг је одбијен, а ја сам добила етикету "крадљивица снова", јер сам прошла кастинг и остварила његов сан – говори Бојана за Србију Данас.

Конкурс блискоисточног авиопревозника је одржан у Београду, а поред ње је конкурисало још неколико стотина људи. Све девојке су биле готово идентично обучене: сукња, кошуља и сако. Високе штикле су саставни део комбинације, као и коса подигнута у пунђу. Момци,  у класичним оделима и кошуљама. Свако је чекао стрпљиво да преда ЦВ двема регрутеркама. Разговор је вођен на енглеском језику.

- После предавања ЦВ-ја, регрутерке у току дана позивају телефоном оне који су прошли даље и иду у следећи круг. После неколико кругова, долази завршни, интервју. Тада кандидат прича око сат времена са регрутеркама о себи, о пословима које је радио, о људима са којима је сарађивао. На крају, после неколико недеља, кандидатима који су примљени јављају из Дубаија, где је седиште компаније, да спакују кофере и крену пут Блиског истока, где ће почети нови живот и нови посао – објашњава Бојана.

А тамо, нема правила кад су стјуардесе у питању – прави културни шарениш! Девојке долазе из свих крајева света, различитих су националности и вероисповести. На једном лету, човек може да ужива у овој разноликости: има десетак стјуардеса, а међу њима плавоока Данкиња, црнкиња из Етиопије, па Колумбијка, Јапанка, Индонежанка... ту је и плава Американка, цуре из Марока, Румуније, Египта, или Шри Ланке. Има их високих, ниских, симпатичних, а заједничко им је једно – ведар дух и осмех. Дакле, пресудно за стјуардесу – осмех и ведрина. А девојке које жуде за канцеларијским столом, треба да потраже срећу на неком другом месту.

- Посао стјуардесе није налик уобичајеним пословима. Наше радно место је кабина авиона. Нема радног времена, некада се ради на сат, а некада 14 сати, у зависности од дестинације. Кажу да су стјуардесе као конобарице, што није тачно. Ако вам позли у току лета, уколико добијете срчани напад, далеко било, стјуардеса је ту да помогне, јер је обучена и припремљена за такве ситуације – каже Бојана.

Стјурадеса мора да пази на путнике и ако примети да је неко тужан, прилази му и труди се да га саслуша и орасположи. Ту је и да забавља децу, којима је обавезно досадно у авиону. Она ће ризиковати свој живот да би спасила ваш, каже наша саговорница.

- Ипак, мало више од конобарисања, сложићемо се – напомиње Бојана.

Посао је напоран, али зато узбудљив и занимљив. Радни дан стјуардесе изгледа овако: буди се у три ујутру да би се спремила за лет у седам ујутру. Лети до Лос Анђелеса 14 сати. Када слети, обично је ошамућена и уморна. Али, не иде на спавање, јер је у Лос Анђелесу сунчани дан, па жели да то искористи. Зато ускаче у кола и иде са колегама до Холивудских брда, па у шетњу Булеваром славних, па до Беверли Хилса, а после ужива у заласку сунца на плажи Санта Моника.

- Када оде на спавање, буди се неколико пута у току ноћи, јер је мучи "џет-лег". Сутра се иде у шопинг, јер је куповина у Америци најбоља (проверено, питајте стјуардесе). Углавном се купују ствари за рођаке и пријатеље. Онда још једна ноћ одмора. Ујутру се једва досети да је у Лос Анђелесу, па се спрема за повратак у Дубаи.

Бојана каже да је сваки лет нова авантура и нова догодовштина. Њој је било најзанимљивије на летовима за Африку. Африканци много воле да се шале и лет никад није досадан. Када им припадне мука, хоће да отварају прозоре, као да су у аутобусу. Један ју је питао када ће пауза, да мало протегне ноге. Мислио је да авион слеће сваки час, јер је лет био дугачак.

- Има и тужних прича, то ми се дешавало на путу ка Индији и Бангладешу. Људи не знају да користе wc шољу или упале цигару када уђу у тоалет, не схватајући да тако угрожавају животе свих нас у авиону. Ми не смемо да им судимо, јер су другачије културе, па морамо да разумемо чак и кад не зању да пусте воду у тоалету. То је један од највећих изазова посла, да се трудиш да разумеш различите нације и културе, и да будеш без предрасуда – закључује Бојана.

Бојана је обишла више од 50 земаља, што послом, што приватно. И каже да јој не пада на памет да се заустави. На једном лету је упознала и љубав свог живота и кренула у нову брачну авантуру, коју је наставила у Берлину. А своја живописна искуства је пренела на папир.

- Та књига је истинита прича о животу у иностранству, о пријатељству и љубави која је започета високо изнад облака. Надам се да ће моје штиво помоћи младим људима који размишљају да наставе живот ван граница Србије, да донесу праву одлуку и дати наду свима онима, који не верују у љубав, да она заиста постоји и долази када се најмање надају. Рукопис је предат, а надам се да ће књига ускоро бити објављена – поручује Бојана.