ПРОПУСТ: У свету заштићена само три српска бренда

То су: лесковачки ајвар, ужичка пршута, сремски кулен, ртањски чај, хомољски мед, сомборски сир, ечански шаран и златарски сир...

На листи заштићених су и фрушкогорски липов мед, сјеничка јагњетина, пиротско месо, ваљевски дуван-чварци, футошки купус, ариљска малина...

- Данас се на списку Завода налазе 43 производа који потичу из Републике Србије, која су прешла у надлежност ресорног министарства - каже, за "Новости", Зоран Драгојевић, руководилац Групе за дизајн и ознаке географског порекла Завода за интелектуалну својину Србије.

- Путем Лисабонског споразума о међународној заштити имена порекла производа, међународно су заштићена само три наша производа, хомољски мед, вино "бермет" и лесковачки домаћи ајвар.

Европска посла

У Европи се води својеврстан рат око заштите географског порекла производа. Један од последњих је о томе да ли Хрватска може и даље да производи кобасицу под називом "крањска", јер је право на то име већ заштитила Словенија.

Производи са географским пореклом чести су повод за споровае између држава пред Европском комисијом. Искуство показује да заправо онај ко је ближи европској администрацији тај и заштити производ, чак и када нема превише разлога.

Листа врхунских производа

Наша држава треба да почне да брине о прављењу листе "врхунских српских производа". Нема већег патриотизма у савременом свету него заштитити своју производњу и изуме и рад својих сународника и тако се организовати да цела једна земља може да живи од тога и на томе изгради свој имиџ, сматра Драгољуб Рајић, привредни консултант:

- Да би неко вино могло да буде означено као врхунско вино, и да као такво постигне адекватну цену на ино-тржишту, мора да има географско порекло, а то значи да се производ истог назива и увек истих карактеристика, произведен по увек истој рецептури и истог квалитета заштити као такав.

Порекло "диже" цену

Производи заштићеног географског порекла, по правилу, имају већу вредност од осталих и сматра се да, осим што су посебног порекла, поседују и врхунски квалитет, па су и купци спремни да за њих плате више. Према Лисабонској конвенцији, не подлежу царинским баријерама, нема прописаних квота за њихов извоз на тржиште Европске уније, а на домаћем и иностраном тржишту продаје се скупље од производа који немају то обележје. Заштиту географског порекла добијају и произвођачи и потрошачи.

Прочитајте:

''Зашто сам продао ''Бакину тајну''?''

Шта је Србима важније од плате?