Сара Бернар (1844-1923)

Цео њен живот је узбудљиви роман. Још као малу девојчицу родитељи су је препустили другима. Основно образовање је стекла у мнастиру из кога је изашла у петнаестој години, када јој се мајка Јулија скрасила и отворила модни атеље и тада је узела код себе. Сара је била ружњикава, мршава, висока девојка, бледог лица и упалих очију. Жеља јој је била да постане калуђерица, али бројни пријатељи њене мајке сматрали су ту идеју лудом и предлагали јој да упише академију и постане глумица. На пријемном испиту Сара није оставила никакав утисак на комисију, али захваљујући утицајном пријатељу Јулије Бернар, била је примљена. До тада није крочила ногом у позориште.

Као почетница направила је невиђени скандал, када је ошамарила првакињу драме и опет уз помоћ веза избегла избацивање из позоришта. Напротив, тај инцидент донео јој је толико важан и потребан публицитет и био је то почетак једне глумачке каријере која се кретала између скандала и славе. Својим посебним стилом оставила је велики траг у комедији. Њена свака следећа улога била је тријумф и стварала јој славу која је убрзо постала светска. Списак улога које је маестрално одиграла на светсим позорницама је импозантан: Федра, Лоренцацо, Дама с камелијама, Руј Блаз и друге.

Велики француски писац Виктор Иго једном приликом је дошао лично да јој честита, а касније се причало да је између њих двоје било и нешто више од узајамног поштовања.

Несрећан период њеног живота почиње 1882. године удајом за једног трећеразредног глумца Жака Дималу. Пошто је спискао сав њен иметак, Жак је нестао из Сариног живота. То је за њу било огромно разочарење.

У својој дугој каријери, Сара је освојила свет и очарала истовремено и уздржане Лондонце и једноставне Американце. Често је ишла на турнеје по Европи и Америци на којима је својим непромишљкеним поступцима, својственим једној позоришној диви, правила скандал за скандалом. Посебно је разочарала своје Парижане, који је после додласка у Америку више нису ни видели скоор четири деценије.