САУДИЈСКА АРАБИЈА: Најцрњи од свих лабудова прети економском катаклизмом

Ако ријал девалвира, цена нафте пала би и испод десет долара за барел. Онда би девалвирали и Кувајт, Катар и Емирати, па рубља, песо, боливар, кванза, алжирски динар, наира, рингит, рупија...

Неки коментатори назвали су то “најцрњим од свих црних лабудова”, мислећи на екстремно ретке, неочекиване и непредвидиве догађаје с катаклизмичним последицама. Кад би се то догодило, ријал би доживео наглу девалвацију, цена нафте пропала би и испод десет долара за барел, у Саудијској Арабији избила би хиперинфлација.

За светске финансије било би то као удар термонуклеарне бомбе. Одмах у првом таласу и све друге земље Залива које су своје валуте везале за амерички долар - Кувајт, Емирати и Катар - доживеле би девалвацију и ерупцију инфлације. 

Нафта пада на 20 долара, саудијска игра не престаје

У другом таласу девалвирали би рубља, канадски и аустралијски долар, песо, боливар, алжирски динар, наира, рингит, рупија... Откуд такав катастрофични сценарио? 

Нажалост, он није само хипотетички, он се већ догађа. Последица је драстичног пада цена сирове нафте и природног гаса, али и других енергената, руда и сировина. 

НАФТА ИЗВОР СУКОБА: Иран се враћа, ал' нико да направи место

Казахстан је у августу “откачио” свој тенге од долара. Пре мање од месеца и Азербејџан је престао да брани фиксни курс маната. А панику око саудијског ријала, који је фиксним курсом везан за долар још од 1986. изазвао је рекордни пад његове вредности на форвард тржишту. И бројне су банке и фондови купили осигурање за случај да Арабија због пада цене нафте раскине фиксни курс. 

Али какве везе има цена нафте с валутним курсевима? 

Док су нафта и гас вредели више, земље извознице имале су велик прилив “петро-долара”, а прилике за зараду привлачиле су и иностране инвеститоре. “Доларска бонаца” чинила је девизе све јефтинијима у локалној валути, а локалну валуту све вреднијом (апрецирала је), па су те земље постајале све скупље и неконкурентније. Да би то избегле “везале” су или “усидриле” своје валуте за долар, а фиксни курс су браниле под притиском апрецијације тако што су куповале вишкове долара и спремале их у девизне резерве.

КРАЉЕВСТВО НА КОЛЕНИМА: Саудијску Арабију "разбија" јефтина нафта

Сада, кад је цена нафте пала, догађа се обрнуто. Инострани улагачи беже из тих земаља и мењају локалну валуту у доларе како би их могли изнети. Да се притом курс не би мењао, централне банке тих земаља продају доларе из својих резерви и тако бране фиксни курс под притиском депрецијације. Међутим, резерве не смеју потрошити до краја јер им оне служе и за увоз нужних потрепштина па су у једном тренутку присиљене одустати од одбране курса и препустити га “пливању” на тржишту према понуди и потражњи девиза. Кад курсна “брана” попусти, локална валута нагло девалвира. 

Саудијци су продајом нафте гомилали девизне резерве које су у августу 2014. досегле 746 милијарди долара. Али кад је нафта драстично појефтинила, морали су почети да их троше за подмиривање прорачунских расхода и одржавање фиксног курса ријала. До краја 2015. потрошили су 118 милијарди долара, а наставе ли да празне резерве данашњом брзином, наћи ће се пред зидом већ за три године. 

РУСИ ПОКАЗАЛИ НАДМОЋ: Престигли Саудијску Арабију у производњи нафте

А како сада ствари стоје, знатнијег пораста цене нафте нема на видику. Не само да на тржиште долази нових иранских милион барела на дан него и Јапан пали своје нуклеарке, што значи да ће смањити потрошњу нафте за исто толико. Врло брзо и бројне друге земље извознице сировина, руда и енергената мораће се прилагођавати тим новонасталим приликама “дижући курсна сидра”, одустајући од фиксних курсева и препуштајући своје валуте слободном пливању.