Српски научници у трци за 78 милијарди евра

Европа намерава да у наредних шест година потроши колико би Србија за готово десет векова, судећи по томе да за целу научну заједницу годишње издвајамо између 80 и 100 милиона евра годишње. Колико ће европског новца успети да зараде српски научници зависиће само од њиховог знања и труда, заправо од квалитета њихових понуђених пројеката.

Пре само неколико дана министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић потписао је у Бриселу са представницима ЕУ споразум о учешћу Србије у програму Хоризонт 2020. Овај програм, вредан 78 милијарди евра, трајаће до 2020. године и Србија је у њему равноправан такмичар са чланицама ЕУ.

"Хоризонт 2020 је базиран на три програмска блока. Први је "Изврсност у науци", који је резервисан за најугледније научнике и тимове, од којих се очекује да направе пробој и помере границу знања у области којом се баве. Ту су нам мање шансе него у друга два блока, али свакако ћемо покушати", каже др Александар Белић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Друга група пројеката "Лидерство у индрустрији" има задате теме у оквиру којих се од научника очекује да дођу до нових идеја и решења. Области је много: храна, безбедност, екологија, материјал, транспорт. Овде конкуришу конзорцијуми које чине тимови из најмање три државе, а уобичајено је да се удружују истраживачи из шест, седам држава, пишу "Новости".

Трећи блок "Изазови за друштво" отворен је и за невладине организације, образовне инситуције и државну управу. Ту се очекују конкретне иновације које ће помоћи у свакодневном животу. Отварају се пројекти који треба да реше проблеме саобраћаја у великим градовима, да поправе квалитет све бројнијег старог становништва, да смање ризик од тероризма, загађење у grreadovima.