ЛАКШЕ ЗАСПУ: Дечаци од 9 и 10 година и даље спавају са мајком!

Џули Дарби (41) из места Честерфилд у Великој Британији, прича о необичној привржености деци и о томе како њени синови спавају с њом у истом кревету. У тој ситуацији њен супруг Гери мора да се задовољи креветом у дечјој соби. За ову породицу најбитнија су деца и њихово правилно одрастање, мада је начин који су изабрали крајње необичан с обзиром да мајка спава са синовима у соби, који су стари девет (Каи) и 10 година (Брејдон) . 

Када се неки брачни пар посвађа, деси се да буду толико љути једно на друго, да не спавају дан или два у истом кревету. Права реткост је да не спавају годинама у истој постељи, а да притом нису у свађи као што је случај са Џули и Гери.

Ипак, овај пар истиче да има нормалан сексуални живот. Време за интиму налазе када су дечаци у школи или на неком другом месту са другарима.

Сви који знају за њихову ситуацију их критикују - пријатељи, комшије и родбина. Они сматрају да је њихов брак таквим решењем доведен у опасност, али и да то утиче да њихова деца буду размажена.

Мишљење науке за овакав случај варира. Неки мисле да је овакав начин савим безбедан и да нема последице, неки мисле да оваква ситуација гуши децу. 

"Када смо се венчали, дуго нисмо имали деце. После вештачке оплодње, успела сам да затрудним и родим дете, али оно је умрло само после једног дана. Касније смо добили Каја и Брејдона, и то природним путем. Од тада смо супруг и ја обећали једно другом - да ћемо бити најбољи родитељи", преноси британски Дејли мејл. Истраживачи са Универзитета у Кејп Тауну сматрају да бебе које спавају до мајке заснивају касније много јаче везе, штавише препоручују заједничко спавање бар до четврте године живота, што је по њиховом мишљењу добро за развој мозга.

"Док су били мали, будили су се ноћу чим бисмо их оставили саме. Пробали смо да ставимо пешкир између њих, да би помислили да ту има некога, али, није вредело. Нисмо ни планирали да ово оволико траје", причају родитељи.

Родитељи перпоручују свим породицама овакав начин спавања, јер је њима донео само добро. Ипак, понекад размишљају и о могућности како би изгледало ако би им мајка била месецима у болници? Они би заиста водили рачуна о њој, али није баш најбоље да та приврженост буде претерана. Или, то може бити пут који их води до претеране зависности од њихових родитеља, који би угрозио чињеницу да њихова деца буду једног дана самостална.