Здравствене последице хроничне неиспаваности

Људско биће проведе у просеку 24 године свог живота у спавању али тачна функција спавања је још увек нејасна научницима. Ипак познато је да вам је сан потребан да бисте функционисали како треба и били продуктивни.

У експериментима, истраживачи су посматрали 3 групе учесника који су ноћу спавали 4, 6 или 8 сати током дужег периода времена. Након само 2 недеље, група која је спавала 8 сати је имала мале проблеме са пажњом, док је група која је спавала 6 сати имала исти период реакције као и особа чији ниво алкохола у крви 0.1 процената. Они који су спавали 4 сата су имали обичај да се успавају током когнитивних тестова.

У обе ове групе пажња је опадала дневно, готово линеарно, без икаквих назнака да ће да се врати у нормалне границе. Научници су ово назвали "спавалачким дугом" (слееп дебт), а питање је да ли особа може да елиминише овај "дуг".

Након две – три ноћи са мало сна, истраживања су показала да ће телу и мозгу те особе бити потребно да се опорави неколико ноћи нормалног сна. Међутим, уколико се ова неиспаваност протеже на недеље или чак месеце, тој особи ће бити тешко да поврати нормалне когнитивне функције и свакако ће јој бити потребно више од пар дана уредног сна.

Занимљиво је да особе које су хронично неиспаване након неког времена не примећују више лошије функционисање њиховог тела и ума због недостатка сна.

Особе које константно спавају мање од 7 до 8 сати ноћу могу да имају неке когнитивне проблеме. Особе које спавају више од 8 сати немају ове когнитивне проблеме али као и они који су хронично неиспавани, имају већи ризик од срчаних обољења, гојазности и дијабетеса.