Приче које НИЧЕМУ НЕ УЧЕ!
Шта је истина?
Суштина зен будизма је то да се суштина речима не може саопштити. У обуци зен ученика, као главно средство за илустровање ограничености језика користи се коан – задатак који је парадоксалан и за чије решење учитељ неће признати ниједан рационалан одговор.
У том контексту, и овај текст је коан, јер ниједна прича не може да продре у трансцеденталну истину која се стиче само у виду наглог буђења, откровења – сатори.
У ТЕБИ СУ ДВА ВУКА: Читање 10 секунди, мудрост - заувек
Зашто онда пишем?
Једна од многих заблуда је то да будизам негирањем човекове могућности да рационално спозна дубље истине прелази у потпуну негацију људског размишљања (и стварности уопште). Наш ум је итекако користан алат за сналажење у реалном свету и ако се користи правилно може нас одвести у добром правцу, нешто налик компасу ког треба консултовати када желимо да знамо где је север, али нам на питање о смислу живљења неће дати задовољавајући одговор.
НАЈКРАЋА ПРИЧА НА СВЕТУ: Шест речи које ће вам сломити срце!
Овакве метафоре, стране техници коана, а које следе у наредних 5 прича, и даље нису у могућности да нам пруже решења егзистенцијалних проблема, али можда могу да послуже да као искра свесно унета у таму подсвести укажу на светло које је већ тамо.
1. Испразни шољу
Учитељу је у посету дошао универзитетски професор који је изучавао зен.
Приликом традиционалног сервирања чаја (својеврсне уметности у јапанској култури), учитељ је налио напитак у шољу професора све до врха и наставио да сипа не обазирући се на преливање.
– Доста, пуна је, не може више да стане! – завапио је професор.
– Као и ова шољица, тако је и твоја глава пуна предрасуда. Како да зен стане у њу?
РАЗМИШЉАЊА СУВИШНОГ ЧОВЕКА: 10 цитата Михаила Љермонтова!
Коментар: Академик покушава да се нечему научи свакога дана., а ученик будизма покушава да се од нечега одучи. (Алан Вотс, можда најбољи ученик и учитељ Истока пореклом са Запада)
2. Прича о кинеском ратару
Једног дана, ратарев коњ је прегризао своје уже и побегао. Када су то комшије сазнале, дошле су код ратара и закукале:
– Каква штета!
– Можда. – рекао је ратар.
Следећег дана, одбегли пастув се вратио и довео са собом седам дивљих коња.
– Каква срећа! – повикаше комшије.
– Можда. – рекао је ратар.
Следећег дана, ратарев син је узјахао једног од дивљих коња, али га је неукроћена животиња збацила.
– Каква штета! – завапише комшије над младићевом сломљеном ногом.
– Можда. – рекао је ратар.
Следећег дана, цареви војници су дошли у село да мобилизују људство за рат. Ратаревог сина нису одвели због његове повреде.
– Каква срећа! – сагласне су биле комшије.
Савети Вирџиније Вулф за "обичне читаоце"
– Можда. – рекао је ратар.
Коментар: Живот је процес невероватне комплексности у ком није могуће одредити крајње последице било ког догађаја, те се треба чувати од утрошка сувише енергије на просуђивања шта је по нас срећа, а шта не.
3. Лопов
У једном зен манастиру, учитељу су монаси неколико пута указивали на то да један од ученика краде храну из кухиње и захтевали да буде избачен. Прва два пута, учитељ је остао без реакције, али трећи пут је извео кривца пред оне који су га оптуживали и рекао им:
– Браћо, ви сте мудри, и знате да разликујете шта је право, а шта не. Ви можете и да одете у друге манастире да учите, али овај несрећни брат још увек не зна то што ви знате и ко ће га научити ако не ја? Морао бих да покушам, па макар сви отишли и ја остао сам с њим.
РЕШЕЊЕ БЕЗ РЕШЕЊА: 12 цитата Антона Павловича Чехова
Након тога, ученик више није крао.
Коментар: Не пожуруј с осудом особе која не ради исто што ти, мисли исто што и ти или истом брзином као ти. Било је време када ни ти ниси знао то што данас знаш. (Малком X, са цитатом изабраним као једним од бројних примера сродности мисли цивилизација на супротним странама Пацифика)
4. Галоп
Пешак је видео како му у сусрет путем долази коњ у пуном трку.
Деловало је као да је његов јахач у великој журби.
– Где ћеш? – питао је пешак.
– Не знам, питај коња! – одговори јахач.
Млада крв на скакање гони, а стара у хлад!
Коментар: Понекад на питање зашто смо у журби и допуштамо да живот пролази поред нас има више смисла питати коња него човека који не застане да обузда своје навике и преиспита стање у ком се нашао због инертности.
5. Акробате
Двоје акробата, старац и девојчица, живели су од свог перформанса на улици. Њихова тачка састојала се у томе што би старац балансирао бамбусову мотку на својој глави на коју би се лагана девојчица полако попела и неко време задржала на врху.
Како би избегли повреде, обоје су морали да у сваком тренутку задрже свој фокус и баланс.
Једног дана, забринути старац је саветовао ученицу:
БОДЛЕР О ЖЕНАМА: Најраздражљивије задовољство и најплоднији бол!
– Мислим да би требало да почнеш ти да гледаш мене, а ја ћу гледати тебе и тако ћемо контролисати једно друго како не би дошло до повреде.
Девојчица му је одговорила:
– Драги учитељу, мислим да је боље да останемо сконцентрисани свако на себе, јер само тако можемо да сачувамо обоје у целини.
Коментар: Највише што можемо да урадимо за друге јесте да се непосредно побринемо за своје исправно живљење, а тиме ћемо посредно и њима учинити добро, јер смо сви на овој Земљи акробате које су тако зависне једне од других да чине једну тачку.
