РАЗМИШЉАЊА СУВИШНОГ ЧОВЕКА: 10 цитата Михаила Љермонтова!
28.02.2017.
19:45
Коментари (0)
"Цели је мој живот само низ жалосних и неуспелих противљења срцу или разуму..."
Михаил Јурјевич Љермонтов живео је само 27 година. Погинуо је, као и његов идол Пушкин о коме је написао контроверзну песму, у двобоју 1841. године.
БОДЛЕР О ЖЕНАМА: Најраздражљивије задовољство и најплоднији бол!
Његов роман "Јунак нашег доба" од огромног је значаја за руску, али и светску, књижевност. У њему Љермонтов даје слику Печорина, првог руског сувишног човека и даје основе за развој психолошког романа. Првенствено је писао песме и поеме. Био је познат и као песник Кавказа, а управо на Кавказ га је протерао руски цар Николај И Павлович, и то, ни мање ни више, него због песме о Пушкину.
Савети Вирџиније Вулф за "обичне читаоце"
- "Има људи код којих је и очај смешан".
- "О, таштино! Ти полуго, којом је Архимед хтео да дигне земаљску куглу"!
- "Понекад ја себе презирем… Не презирем ли друге због тога? Постао сам неспособан за племените побуде; плашим се да не испаднем смешан у својим очима; други би на мом месту понудио кнегињици сон цоеур ет са фортуне, али реч женидба има над мном неку магичну моћ; ма колико ватрено волео неку жену, ако ми само нечим наговести да треба с њом да се оженим – збогом љубави! Моје срце се претвара у камен и ништа га више не може загрејати. Осим ове, ја сам спреман на све жртве; двадесет пута ћу свој живот, чак и част ставити на коцку, али своју слободу нећу продати. Зашто је тако ценим? Шта имам од ње? За шта се ја то спремам? Шта очекујем од будућности? Заиста ништа. То је некакав урођени страх, необјашњиво предосећање… Јер има људи који се нагонски боје паука, бубашваба, мишева".
- "Да будеш некоме разлог бола или радости, а да немаш на то никаква посебна права – није ли то најслађа храна нашег поноса? А што је заправо срећа? Засићен понос".
- "Страсти нису друго него идеје у првом свом развитку; оне су својина младог срца и глуп је онај ко мисли да ће оне целога живота њиме владати. Многе мирне реке почињу бучним слаповима, а ниједна не скаче и не пени се из самог мора".
- "Моја љубав никоме није донела среће зато што ја ништа нисам жртвовао за оне које сам волео. Волео сам ради себе, ради свог личног задовољства. Задовољавао сам само чудну потребу срца похлепно гутајући туђа осећања, туђу нежност, туђе радости и патње и никад се нисам могао наситити. Тако онај којега мори глад изнемогао заспи и види пред собом обилна јела и пенушава вина, он са заносом гута ваздушне дарове своје уобразиље и чини му се да је лакше; али чим се пробуди, сна нестаје… Остаје двострука глад и очајање".
- "Урођена ми је страст да се нечему противим; цели је мој живот само низ жалосних и неуспелих противљења срцу или разуму".
- "Нема ништа парадоксалнијег од женског разума: жене је тешко уверити у нешто, треба их довести дотле да се саме увере. Докази којим оне ниште своје предрасуде врло су оригинални; да би се научила њихова дијалектика, треба наопако окренути сва научна школска правила логике".
- "Нема женског погледа што га ја не бих заборавио гледајући зупчасте горе, обасјане јужним сунцем, гледајући плаво небо или слушајући шум потока, што пада с хридине на хридину".
- "Не, ја те тако ватрено не љубим, / Љепота твоја не блиста за мене: /У теби своје прошле патње љубим / И младе своје дане изгубљене".