Изложба "ПРТЉАГ" Луке Кликовца у Галерији Дома омладине Београда

Белграде Пхото Month i Дом омладине Београда представљају изложбу докторског уметничког projekta Prtljag/Baggage autora Луке Кликовца, која ће бити отворена 18. априла, у 19 ч у Галерији Дома омладине Београда. У свом раду под менторством професора емеритуса УУ Бранимира Карановића, докторант ФПУ Лука Кликовац заокружио је свој вишегодишњи уметничко-истраживачки рад, трилогију отпочету изложбама Мементо и Огледало, који представља својеврсно проматрање и критику ироније, апсурдности, бизарности савременог друштва, наших схватања света, времена и стварности око себе, која се преплиће с анализом и преиспитивањем саме фотографије и наше перцепције.

У осврту на стваралаштво младог фотографа, Луке Кликовца, мр Јелена Матић, историчарка уметности говори:

“У култном филму Микеланђела Антониониа Увећање, главни јунак, модни фотограф је игром случаја фотографисао љубавни пар у парку. Заинтересованост жене за филм и њен покушај да дође до њега, подстакао га је да истражи снимљени призор. Постепеним увећавањем класична црно-бела фотографија, документарног карактера постала је несавршена, зрнаста структура. Док је свакидашња, помало идилична сцена прешла у бизарност, јер се иза прве слике крила друга -  слика убиства. Шта се крије иза? је питање које може да се веже за сваку фотографску слику. Настала у мрачној, тајанственој кутији, фотографија је због наше вековне тежње да верно ухватимо слику из природе добила статус огледалне слике. У тој у својој наметнутој и привидној реалности она нам оставља простора за различита тумачења, деструкције и деконструкције, стварање једне или више ситуација и прича испод те примарне слике која нам је дата.

У првом делу Мементо аутор се кроз фотографије стерилне, болничке атмосфере младих особа на столу за обдукцију бавио анализом живота, смрти, временом, нашом готово безуспешном борбом с њим, као и самом фотографијом која нас константно подсећа на пролазност и крај. Насупрот томе у Огледалу се с приказима истих личности само у мртвачким сандуцима и с одређеним костимима и реквизитима фокусирао на неостварене жеље, фантазије и наметнуте идеале, лажну самопрезентацију у друштву непрекидне производње и потрошње технолошких слика. Укратко, на оно ка чему током живота сви мање-више стремимо, а које с његовим престанком постаје потпуно не битно. Прича се наставља, уједно и завршава с пројектомПртљаг који је смештен између поменутих циклуса и представља потенцијалну реалност.

Исти актери снимљени су ноћу у различитим екстеријерима и ентеријерима готово надреалне, напете и језиве атмосфере. Хладног, удаљеног  погледа, попут последњих људи на Земљи приказани су с коферима и торбама у ишчекивању радње која тек треба да се деси. Овде се не намећу само питања Ко су? Шта или кога чекају? Где иду? већ, можда важније Шта носе у пртљазима? Због присуства тензије, филмске структуре, Лука Кликовац је овде, много више него у предходна два циклуса заузео позицију филмског режисера који апсолутно ништа не препушта случају: од одабира локација, изгледа протагониста, преко осветљења, снимања до саме презентације у галеријском простору.”

Лука Кликовац се бави концептуалном фотографијом и истраживањима у техничком и креативном пољу фотографије али подједнаку пажњу посвећује и студијској фотографији. Излагао је своје радове на седам самосталних и великом броју колективних изложби у земљи и иностранству, а многи радови су били објављивани у месечним и дневним новинама као и иностраним часописима о фотографији. Од 2014. до 2016. године је као доцент предавао предмете Фотографија и Развој фотографског медија на Факултету уметности Универзитета у Косовској Митровици. Тренутно ради као уметнички сарадник на Факултету примењених уметности у Београду, на модулу Фотографија.