"Ово није начин... али ја немам излаз" Садржај опроштајног писма великог песника крије ВЕЛИКУ ПРОТИВРЕЧНОСТ

Владимир Владимирович Мајаковски, један од најзначајнијих песника 20. века, а оставио је неизбрисив траг у свету књижевности својим револуционарним делима, дубоким осећањем за друштвену правду и необичним стиховима који су изазивали и инспирисали.

Рођен 1893. године у градићу Багдади у Грузији, Мајаковски је био дете шумара племићког порекла коме је далеки рођак писац Григорије Данилевски, и мајке Александре Алексејевне. Мајка је била домаћица која је водила бригу о деци, сину и двема ћеркама које су се звале Олга и Људмила (по којима је и песник Матија Бећковић наденуо име кћима).

Када је Мајаковски дошао у Москву како би се школовао, брзо је ступио у контакт са авангардним уметничким круговима. Његов стваралачки гениј и револуционарни дух ускоро су га издвојили као кључну фигуру руске футуристичке књижевности.

Мајаковски је био познат по својим експерименталним песмама које су истраживале теме попут љубави, револуције и технолошког напретка. Његови стихови су били интензивни, често политички ангажовани и пуни енергије, што их је чинило веома утицајним међу савременим књижевним круговима.

Током Руске револуције 1917. године, Мајаковски се ангажовао у пропагирању револуционарних вредности кроз своје стихове. Његова поезија постала је глас радничке класе, инспиришући многе својим позивом на промене и бољу будућност. Демантовао је идеолошку и патриотску подршку идеологији Комунистичке партије. Његов однос према држави био је сложен и често узбуркан. Био је сведок растућем деловању државе у културној цензури и развоју државне доктрине социјалистичког реализма. Његови радови који су садржали критике или сатире према систему.

Међутим, упркос својој слави и утицају, Мајаковски је патио од унутрашњих конфликата и емотивних борби. Његов живот обележиле су несрећне љубави, политички притисци и депресија, што је кулминирало његовим трагичним самоубиством.

Живео је снажним, динамичним и пуним животом човека и песника, а умро је тихо и повучено: претпоставља се да се убио (14) априла 1930. године. Тај његов чин остао је тајна. Песник је јавно изјавио "Мрзим све оно где се смрт јавља и снује! Обожавам живот па ма какав био." Он је осудио самоубиство песника Сергеја Јесењина, али је у опроштајном писму написао: "Ово није начин (другима га не препоручујем), али ја немам излаза."

Смрт Мајаковског оставила је велику празнину у руској књижевности, али његово наслеђе живи кроз његова дела и утицај који је оставио на будуће генерације песника и уметника широм света. Његове песме и данас инспиришу својом страшћу, храброшћу и револуционарним духом, подсећајући нас на моћ уметности да промени свет. Владимир Мајаковски ће заувек остати симбол руског футуризма и један од највећих песника модерног доба.