Кустурица најавио нови филм "Инжењер лаких шетњи" који ће снимати у Русији, причао и о Путину - Ово су детаљи

Редитељ Емир Кустурица најавио је своју ретроспективу од 15. до 26. априла у МТС дворани, и да ће предстојећи филм назван "Инжењер лаких шетњи" снимати у Русији.

Кустурица је на конференцији за новинаре у МТС дворани рекао да се на сценарију за нови филм ради већ пет година, јер је "ужасно тешко транформисати идеју Достојевског у време у коме живимо".

"У филму који се зове 'Инжењер лаких шетњи' прича је о добром човеку чији судбински пут га одведе до жене, чија судбина је такође тешка,  јер постаје prrostuka да плати очеве дугове и лечење брата", рекао је редитељ.

Према његовим речима, "разрешење тог заплета је у петороструком убиству које обави управо инжењер".

Кустурица је додао да "он то не уради из предумишљаја", као и да у филму налети на полицајца који му набави двоструки идентитет, како би могао у Сибиру да настави живот са том женом.

"Пошто има дупле папире он на свог двојника добија позив и филм завршава тако што одлази у рат у Украјину, ни крив ни дужан", рекао је Кустурица.

Према његовим речима, још нису одређене локације за снимање, али очекује да ће све бити у Русији, док ће филм представљати његов "поглед, а он је дубоко заптивен у српску филмску, литерарну и сликарску традицију".

Одговарајући на питања новинара, Кустурица је рекао да његов мецена није руски председник Владимир Путин, који га је недавно примио у Кремљу.

Нагласивши да "није Путин човек који вади паре из џепа", Кустурица је додао да није ишао код председника Русије да тражи новац, већ да му каже да жели да буде "део новог света који се јавља у Евроазији".

Кустурица је навео и да су руска литература и музика есенцијални део еволуције европске културе, која се тога одриче "из незнању или потребе да је пониште".

Према његовим речима, од писаца Антон Чехов је као најдељивији од свих, најдубље је зашао у породицу и страдање Фјодор Михаилович Достојевски, који је као и Жика Павловић говорио о људима са маргине, док је Лав Николаевич Толстој правио књиге о исправним људима.

"Све што сам радио у животу је истицало из Павловића и Достојевског", напоменуо је Кустурица.

Најављујући своју ретроспективу, Кустурица је рекао да ће домаћа публика моћи први пут да види интегралну петипочасовну верзију "Подземља" (Ундергроунд).

Према његовим речима, приликом прве пројекције "Подземља" у Авала филму био се "ухватио за косу и мислио да никад од овог неће бити филм", па је прионуо скраћивању.

Како је најављено, у оквиру ретроспективе биће приказани филмови "Сјећаш ли се Доли Бел", нова ХД верзија "Оца на службеном путу", "Дом за вешање", "Живот је чудо", "Завет", "На млечном путу" и нова 4к верзија "Црне мачке белог мачора".

Ту су и документарни филмови "л Пепе, уна вида супрема" и "Марадона by Кустурица".

Нагласивши да су његови филмови везани за околности у којима су рађени, Кустурица је поменуо колапс комунизма и почетак продаје деце, "као социјални феномен који код нас добија катарзичну форму".

Према његовим речима, у "Аризона Дреам" је покушао да направи филм енглеског говорног подручја, где се "спасавао надреализмом", и који је био успешан у Европи а неуспешан у Америци.

Кустурица је рекао да му је најдражи филм "Живот је чудо", "јер има тему из живота, није ништа измишљено", иако није имао, као ни потом комедија "Завјет", комерцијалност његових претходних остварења.

"Филм, једнако је слобода. Много је ближе музици него литератури. Зна да изненади не само онога који га је правио, него и чтаву нацију и делове Европе", навео је редитељ.

Према његовим речима, "Подземље" кореспондира са данашњицом у којој на планети у 90 посто случајева мејстрим лаже и скрива истину.

"То је тренд у читавом свету, јер елита жели, од Француске револуције, да досегне циљ који је наводно добар за све. Сада се више хегемона нашло на сцени и то одређује актуелност филма", рекао је Кустурица.

Оценивши да се данас "националне кинематографије не мере по броју успешних, већ добрих филмова", Кустурица је додао да у Србији филм и даље изражава везу са стварносним оквиром из кога се стварају добра дела.

Према његовим речима, у односу на регион српски филм је добар, али је у односу на оно што данас раде "Румуни јако слабо", а уз то се избацује "тоне серија које говоре о бесмислицама и пројектују жељу".

Председник Управног одбора Филмског центра Србије и редитељ Мирослав Лекић је нагласио да је важно погледати Кустуричине филмове у биоскопу, јер су прављени за мрак биоскопске сале.

В.д. директора ФЦС-а Иван Карл се присетио да му је Кустурица у једном разговору напоменуо да постоји петипочасовна верзија "Подземља", и да су на основу тога дошли на идеју да тај филм буде окосница, односно отварајући филм ретроспективе.

Извор: Танјуг/Пренела А.Н.