Шест аутора налази се у ужем избору за награду "Биљана Јовановић": Ево о коме је реч
Иако је конкуренција била јака, списак је формиран.
Срђан Вучинић, Бора Ћосић, Стевица Шепра Михајлов, Дубравка Матовић, Драгослав Дедовић и Драгица Стојановић ушли су у ужи избор за награду “Биљана Јовановић” за 2023. годину, на основу конкурса на који је пристигло 207 књига.
Жири књижевне награде “Биљана Јовановић”, у саставу: Драган Бошковић (председник), Тијана Матијевић и Даница Вукићевић, сачинио је ужи избор од шест дела из ширег избора од 17 наслова.
Срђан Вучинић номинован је за књигу “Срећни дани” (Књижевна радионица Рашић, Београд, 2023), Бора Ћосић за “Руски вртлар” (Лом, Београд, 2023), Стевица Шепра Михајлов за “Д Стуџис и поховане тиквице” (Нишки културни центар, Ниш, 2023), Дубравка Матовић за “Историју баштованства” (КОВ, Вршац, 2023), Драгослав Дедовић за “Фјодоров џез” (Народна библиотека “Стефан Првовенчани”, Краљево, 2023) и Драгица Стојановић за “Мастер клас” (Поетикум, Краљево, 2023).
Крајем априла биће проглашен/а добитник/ица награде, саопштило је Српско књижевно друштво.
Награда се додељује у славу Биљане Јовановић (1953-1996), књижевнице и антиратне активисткиње. Награда је установлјена 2005. године ради афирмације књижевних вредности које су биле део аутентичног књижевног говора Биљане Јовановић – модерног и урбаног сензибилитета и духа побуне против малограђанског морала, конвенција и норми, табуа и забрана свих врста, друштвених и књижевних.
Награда “Биљана Јовановић” за 2022. годину додељена је песнику Ненаду Јовановићу за књигу “Каин и Абот, Авељ и Костело” у издању Архипелага, уз образложење жирија да се том књигом поезије потврдио као класик, и то онај који “говори из будућности”.
Досадашњи добитници су и: Срђан Валјаревић за књигу “Дневник друге зиме” (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије “Лук и стрела” и Ибрахим Хаџић за песничку књигу “Непрочитане и нове песме” (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу “Бајке са Венере” и Углјеша Шајтинац за књигу “Вок он!” (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича “Вашарски мађионичар” (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама “Птичије око на тараби” и Слободан Тишма за роман “Quatro стагиони” (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије “ПееМеСме” (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича “Еспирандо” (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман “Несрећа и стварне потребе” (за 2012. годину).
Добитници су били и Звонко Карановић за књигу “Кавези” (за 2013. годину), Ото Хорват за роман “Сабо је стао” (за 2014. годину), Светислав Басара за роман “Анђео атентата” (за 2015. годину) и Жарко Радаковић за роман “Кафана” (за 2016. годину) и Мирјана Митровић за роман “Хелена или о немиру” (за 2017) и Зоран Пешић Сигма за књигу “Биће све у реду” (за 2018), Ненад Милошевић за књигу поезије “Песме из лимба” (за 2019) и Соња Веселиновић за песничку збирку “Проклизавање” (за 2020) и Марија Караклајић за књигу “Лице од стакла” у издању Архипелага (за 2021).