Плакета југословенске кинотеке додељена аустралијском редитељу

Признање за допринос кинематографији примио је Улрих Зајдл.  

- Моји филмови најпре служе томе да се гледалац осети непријатно, али то што ће му бити непријатно може се претворити у нешто продуктивно, у неку врсту спознаје - рекао је аустријски редитељ Улрих Зајдл, који је примио Плакету Југословенске кинотеке за допринос кинематографији.

НАЈТЕЖА ПОРУКА ПОЗНАТОГ ГЛУМЦА: "Ово је мој син. Извршио је САМОУБИСТВО." (ФОТО)

Зајдл је пре две године на Фестивалу европског филма "Палић" добио награду "Александар Лифка" за изузетан допринос европској кинематографији, а први пут је у Београду, и то као гост Међународног фестивала документарног филма "Белдокс", на којем је приређена рестроспектива његових остварења.

Један од најважнијих редитеља данашњице, познат по филмовима "Увоз/Извоз", "У подруму", трилогији "Рај" ("Љубав", "Вера" и "Нада"), "Сафари", у својим остварењима брише границу између фикције и документаристике, због чега његове филмове критичари називају "инсценирана стварност".

РАЈСКА ТЕЛА: Мода и католичка имагинација - фасцинантна изложба у Метрополитену! (ВИДЕО)

- Често ме уплаше те слике које створим, јер ја своје теме и приче тражим у реалности, и тако упознајем друге и другачије људе, и друге и другачије миљее, али код мене никада није поента да се бавим конкретним човеком, већ друштвом и људима као таквим. Никада то нису неке маргиналне групе, често у својим протагонистима видим понешто и од самога себе - рекао је Зајдл у интервјуу за Танјуг.

Дивљанов рођендан дирљиво прослављен у распродатом Сава центру

Није му циљ да шокира људе. Сматра да то има смисла једино уколико се иза шока крије истина којом допире до човека.

- Филмом "У подруму" изазвао сам приличан скандал у јавности, који се данима провлачио по медијима. И са "Сафаријем" сам шокирао људе, толико да је добар део њих изашао из сале - рекао је аустријски аутор.

Додаје да је важно да данас настају ауторски филмови, да се не стварају само по задатку.

- Функција филма је да представи слику друштва, јер када се дође до потпуне комерцијализације, онда то прелази у мејнстрим. Филм није нешто што је предмет конзумације већ нешто што треба да изазове дејство, и када читам роман, то делује на моје емоције, на мој унутрашњи живот, на моју егзистенцију. Тако би требало да буде и са филмом - каже Зајдл.