КОМПРОМИС! Струка тражи да се пређе на онлајин, наставници и родитељу нису за то, могућа опција продужени распуст
Број оболелих ђака у школама широм Србије је можда двоструко већи него што је пријављен, рекао је пре два дана епидемиолог и члан Кризног штаба Бранислав Тиодоровић.
Иако смо претходних недеља имали тренд смањења броја општина у којима школе иду по комбинованом моделу, а још мање оних које наставу практују онлајн, епидемиолошка ситуација у земљи захтева нешто другачији приступ. Медицински део Кризног штаба већ данима напомиње да је неопходно све школе пребацити на наставу на даљину на барем 10 дана, али и Министарство просвете сада то наводи као могућност.
ВАКЦИНАЦИЈА ДЕЦЕ! Медицински експерти ФДА одобрили Фајзер за вакинацију деце од 5 до 11 године
СРПСКИ ГРАД НАЈЦРЊА ТАЧКА ПО ЗАРАЖАВАЊУ ДЕЦЕ! "Овако није било никада, јуче корона потврђена код 70 малишана"
ЧЕТВОРО ДЕЦЕ И ДВЕ БЕБЕ НА РЕСПИРАТОРИМА У БЕОГРАДУ: Огласили се лекари "Јако су лоше, боримо се за малишане ДО ПОСЛЕДЊЕГ АТОМА"
Број оболелих ђака у школама широм Србије је можда двоструко већи него што је пријављен, рекао је пре два дана епидемиолог и члан Кризног штаба Бранислав Тиодоровић.
- Сви из медицинског дела Штаба подржали су колеге педијатре да се уведе барем десетодневни онлајн систем. Скрећемо пажњу да подаци којима располажемо нису добри. На терену је другачија ситуација, јер се не тестирају сва деца. Не пријављује се све како је било, односно, у односу то на пријављен број случајева код деце, може бити да их има чак и дупло - рекао је Тиодоровић, коментаришући одлуку да се од ове недеље не пређе на онлајн наставу у школама.
Он је додао да деца долазе болесна у школу.
- Наставници пријављују да деца долазе са сумњом на симптоме ковида, али да их родитељи шаљу у школу, јер немају други начин да то реше. Тиме се доводе у опасност сви, и та деца и остали ђаци - додао је Тиодоровић.
Министарство просвете и даље остаје при ставу да заражавање деце долази од "спољних фактора" и да се не дешава у школи. Став да је онлајн настава последња опција, а да школски систем још није дотеран до дувара брањен је и прошле недеље када је листа школа које иду по комбинованом моделу додатно скраћена. Међутим, овај став је почео да се доводи у питање почетком ове седмице.
Министар просвете Бранко Ружић изјавио је да ће у четвртак разговарати са представницима здравственог дела Кризног штаба о томе да ли ће бити потребно увођење онлајн наставе у школама од једне или две недеље.
- Чињеница да се више младих заражава не значи да је корона потекла из образовних структура него споља. Данас ћемо имати састанак у Министарству здравља. Сада, то је моје мишљење, није реално да се онлајн настава организује бар за оне ученике од првог до четвртог разреда основних школа, па није реално ни за оне од петог и шестог разреда. Једноставно се поставља питање ко ће онда да чува ту децу - рекао је јуче Ружић и истакао да његово ресорно министарство не може самостално да донесе одлуку за целу Србију већ то морају да учине Кризни штаб и Влада наше земље.
Мини распуст
Оно што би могло да буде компромисно и елегантно решење између медицине и школског система јесу само шушкања и нагађања да би се могло прећи на онлајн наставу од следеће или оне тамо седмице на десет дана. Ова нагађања би могла и бити реално решење с обзиром да су 11. и 12. новембар нерадни забог државног празника Дана примирја у Првом светском рату и таман се спајају са викендом.
На овај начин би се добило десетак дана када деца не би била у колективу и што би утицало на смањење броја заражених, а онда би ове године зимски распуст могао да почне већ крајем децембра и да буде из једног уместо два дела.
- Што се тиче броја заражених ту се ништа драстично не мења у односу на претходне недеље. Ставови наставника и родитеља о онлајн настави су подељена као и о свему у друштву. Моја став је да струка треба да да коначни суд, али зашто линеарно доносити одлуку за читаву Србију ако је у неким школама ситуација стабилна. На крају крајева, чему онда прича о семафор моделу. С једне стране Министарство просвете говори да је ситуација стабилна, док Кризни штаб прича да је ситуација катастрофална - тако да не знамо ни сами. Свакако, опција за прелезак на онлајн треба да буде последња, када се исцрпе све друге могућности. Такође, и продужени викенд за 11. и 12. новембра у комбинацији са, на пример, комбинованом наставом би могло да буде добро решење, зашто да не - рекао је Александар Марков испред Форума београдских гимназија.
Да школе нису претерано одушевљене идејом онлајн наставе потврђују и речи Предрага Јовановића, директора средње медицинске школе "Београд".
- Стање је што се тиче броја заражених је непромењено. Најгоре је било на почетку. Тада је била баш тешка ситуација јер је било заражено доста запослених. Не значи да су све школе исте, али тренутно у нашој школи је ситуација доста добра. На почетку је била скоро па угрожена настава, али смо то некако прегурали. Родитељи се воде жељама ученика, а деца су се ужелела једна других. Били су раздвојени и недостајало им је, а родитељи раде и мисле како деца кажу - испричао је Јовановић
Ипак, основне школе су под највећим знаком питања и уколико би се кренуло на онлајн наставу то би престављано велики проблем за родитеље поготово најмлађих основаца.
- Нема ту пуно приче. Прелазак на онлајн наставу никако није добро решење из гледишта образовно-васпитног рада. Већина родитеља није за то. С друге стране имате и струку и људе који одлучују о томе. Суштински ми функционишемо, радимо, мало је отежано, али радимо. Ми смо велика школа и имамо 92 одељења од којих, овога момента, шест иде по комбинованом моделу - испричао је Драгољуб Гацић, директор ОШ "Никола Тесла" у Винчи.
Сличног става су и у београдској основној школи "Бранислав Нушић".
- У просеку на недељном нивоу имамо двоје до троје заражених ученика и једног наставника. Тако да настава није угрожена, све је покривено заменама. Ипак, волела бих да нагласим да имамо проблема. Није само моја школа у питању, али највећи проблем је да се нађу замене, јер фактички сви наставници који су били расположиви на Бироу они су упсолени на заменама. С те стране имамо проблем. Иначе, мој став је да су деца најзаштићенија у школи јер смо ми у обавези да се држимо прописаних стратегија превенције, док су на онлајну деца препуштена родитељима и њиховој одлуци како ће ко штити своје дете. Преовлађујуће мишљење међу родитељима јесте да се задржи овај први модел наставе јер смо искусили онлајн наставу и колико год смо се ми трудили, ту је било доста пропуста. Ефекти онлајн наставе нису онакви какви смо очекивали да буду, али боље и онлајн настава него никаква. Такође, сагласна сам с министром Ружићем да је родитељима проблем ко би им чувао децу док су они на послу - објаснила је Мирјана Стефановић, директорка ове осмолетке.
