Најбољи пријатељи и кумови, а пре 15 година су заједно отишли у СМРТ: Ово је прича о вођама Земунског клана

Прошло је 15 година од смрти Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума, чија су убиства и након деценију и по обавијена велом тајне. Многе информације и нелогичности које годинама доспевају у јавност отварају бројна питања о томе на који су начин тачно убијене вође Земунског клана у Мељаку, надомак Београда.

Званична верзија по којој су вође "земунског клана" Душан Спасојевић и Миле Луковић убијени 27. марта 2003. године током обрачуна с припадницима Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) често је довођена у питање, те су се у бројним београдским медијима појавиле тврдње да је њихово убиство направљено као оправдање за ликвидацију људи који су могли да буду кључни сведоци у откривању истине о убиству Зорана Ђинђића.

По званичној верзији Специјална антитерористичка јединица (САЈ), након што је добила обавештење да се одбегли Земунци скривају у једној викендици, отишла је у то село и уочила два мушкарца како излазе из куће. Специјалци су их упозорили неколико пута, али су се они оглушили о наредбу да се зауставе. Уочили су особу која је уперила аутоматску пушку према припадницима САЈ и тада је први убијен Спасојевић. Уочили су и другог мушкарца, Луковића, који је покушао да активира бомбу, па је и он тада убијен.

Тадашњи начелник Ресора јавне безбедности МУП-а Србије генерал Сретен Лукић рекао је су припадници специјализованих полицијских снага ликвидирали вође земунске банде Душана Спасојевића-Шиптара и Милета Луковића-Кума, након што су пружили оружани отпор полицији приликом покушаја хапшења. Био је 27. март 2003. године и тиме је почела акција "Сабља".

Бројни подливи и модрице који се виде на телима, наводно бацају сумњу на званичну верзију по којој су вође "Земунаца" ликвидиране током обрачуна с полицијом у дворишту викендице у којој су се скривали, објаснили су том приликом упућени у овај случај за београдске медије.

Обдукција тела убијених обављена је тек четири дана касније, тачније, према записнику 31. марта 2003. године. Извор упућен у истрагу је тврдио да положај тела у ком су убијени били у моменту испаљења пројектила никада није утврђен. Тачније, у записнику се наводи да је, примера ради, Спасојевић могао да буде у "усправном, савијеном, клечећем или лежећем положају", што практично значи да обдуценти уопште не знају у ком је положају био.

- Никад није било разјашњено како су се Спасојевић и Луковић нашли у Мељаку и како су убијени. Очито је подметнуто да су пружали отпор приликом хапшења. Да ли ико мисли да би двојица одбеглих бандита шетала пушкомитраљез од Земуна до Мељака и да ли ико мисли да би се они, у тој ситуацији, супротставили специјалцима? Овде се ради о бруталној, осветничкој грешци полиције - рекао је својевремено Божидар Спасић бивши оперативац ДБ-а.

Све ове чињенице и нелогичности остављају простор да се и након 15 година од смрти Шиптара и Кума сумња у званичну верзију да су убијени приликом покушаја бекства и обрачуна с полицијом.

Наводно када су опкољени у кући у Мељаку, Спасојевић и Луковић су чули мотор возила и осетили да се нешто чудно дешава. Са њима је наводно у тој кући у Устаничкој 27 у Мељаку, био је и одбегли Дејан Миленковић Багзи.

Они су на брзину попаковали ствари и ужурбано излетели из куће. Тог тренутка су набасали на шири обруч "сајоваца", па су се и сами специјалци изненадили. Кренула је јурњава по околном шумарку уз повике: "Стани, полиција!"

Званична верзија каже да су у једном тренутку Спасојевић и Луковић кренули на полицајце са аутоматом и бомбом. Тог тренутка сасекли су их рафали. Укупно два, према обдукционом налазу. Први је погодио Шиптара, а делић секунде касније другим је убијен и Кум. Интересантно је да су се вође земунског клана и Багзи раздвојили одмах по изласку из скровишта.

Миле Луковић Кум потицао је из села Доњи Гајтан, у општини Медвеђа. По завршетку средње Електротехничке школе, Луковић одлази у Приштину, где је радио као чувар у затвору. Нелогично је како је доспео на ову позицију, с обзиром на то да је и у младости био познат као деликвент.

Нема података ни зашто је престао да обавља посао затворског чувара, али се зна да после тога одлази у Београд где са земљаком, Душаном Спасојевићем, постаје вођа Земунског клана. Управо је Кум утицао на Спасојевића да се ода криминалу.

Спасојевић и Луковић су били осумјичени за организовање и извршење убиства Зорана Ђинђића. Душан Спасојевић звани Шиптар или Дућа, имао је 35 година, био је вођа "Земунског клана".

Против њега је до тада било поднето 27 кривичних пријава од којих је за 4 осуђен на мање временске казне. Миле Луковић Кум је имао 34 године, био је неосуђиван, иако је против њега било поднето 28 кривичних пријава

Били су најбољи пријатељи и кумови, одувек заједно у добру и злу. После успешно обављених "акција" Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум су редовно славили по престоничким кафанама. Једну песму су посебно волели, а својевремено је Марко Булат испричао да су за ноћ ту песму наручивали и по 10 пута.

- Јутрос рано око седам сати, пробуди ме моја мила мати, устај, сине, за те кревет није, за тебе су затворске ћелије - стихови су мало измењене песме "Птичица", коју су Земунци обожавали.

Погледајте видео како је изгледао провод Кума и Шиптара само шест месеци пре ликвидације Зорана Ђинђића: