НЕ СМЕ ДА МУЧИ, ПОНИЖАВА, СУРОВО ПОСТУПА СА ЉУДИМА: Однос лекара са пацијентима - кодекс медицинске етике!
У кодексу се наводи да члан Коморе који повреди Кодекс врши повреду професионалне дужности или угледа
Случај новинарке Мине Смиљанић, која је оптужила др Томислава Крајиновића, анестезиолога Гинеколошко-акушерске клинике "Народни фронт" да ју је вређао и малтретирао, у фокус враћа и причу о етици ове професије. Ову област уређује Кодекс медицинске етике Лекарске коморе Србије, из 2006. године, а он регулише какав однос чланови Коморе треба да имају према пацијентима, колегама, друштву и Лекарској комори Србије. У њему, између осталог, јасно пише да лекар не сме да мучи, понижава, омаловажа и сурово поступа са другим људским бићем.
ДОКТОРКА УПОЗОРАВА: Ово МОРАТЕ да знате ако узимате витамин Д3!
ИСТРАЖИВАЊЕ ДОКАЗАЛО - ВАКЦИНИСАНА ОСОБА ТЕЖЕ ПРЕНОСИ ВИРУС! Ипак и даље постоји један озбиљан ризик!
"ХВАЛА ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ НА МОЈИМ БУДУЋИМ АНТИТЕЛИМА" Познати хрватски новинар одушевљен вакцинацијом у нашој земљи
У кодексу се наводи да члан Коморе који повреди Кодекс врши повреду професионалне дужности или угледа, због које подлеже утврђивању дисциплинске одговорности у складу са законом и актима Коморе.
По овом кодексу, дужност лекара је да своју професионалну активност обавља савесно, по правилима медицинске струке и са потребном пажњом, у складу са начелима медицинске етике и начелима човечности.
- Лекар треба увек да има на уму апсолутну обавезу чувања људског живота и здравља, поштујући основно начело медицинске етике "примарно не нашкодити". Лекар је дужан да лекарску помоћ пружа свима једнако, без обзира на године живота, пол, расу, националну припадност, вероисповест, друштвени положај, образовање, социјално порекло, политичко или друго убеђење, имовинско стање, језик, културу, врсту болести, психички или телесни инвалидитет или друго лично својство, поштујући људска права и достојанство сваког човека.
- Лекар је дужан да чува углед и достојанство своје професије. Етичким понашањем према пацијентима, њиховим ближњим, својим колегама и другим лицима и у професионалном и приватном животу, чува племениту традицију лекарског позива.
А, ево шта још, између осталог, белим мантилима налаже овај кодекс.
Лекар не сме да допусти да се његово професионално знање и искуство користи у нехумане сврхе. Лекар не сме да дозволи, нити да учествује у спровођењу мучења или других облика понижавања, омаловажавања и суровог поступања са другим људским бићем.
Међусобни односи лекар - пацијент морају да се заснивају на узајамном поверењу и одговорности, тако да пацијент активно учествује у свом лечењу. Лекар треба посебно да се залаже за поштовање пацијентових права. Пацијент има право на пуну лојалност лекара и све могућности његовог знања и вештине.
Право је пацијента да сазна истину о свом здравственом стању, као и о предвиђеном испитивању и лечењу и очекиваним резултатима и исходу предвиђеног медицинског третмана. Обавештење о здравственом стању пацијента даје искључиво лекар.
Лекар не сме да користи лекарски позив или положај да би себи или другоме прибавио незаконит материјални добитак или другу погодност.
Не сме да користи називе који му нису званично додељени. Забрањено је и пропагирање појединих средстава и метода лечења из личних разлога. Давање лажних потврда, извештаја и мишљења о лековима, медицинским средствима, дијететским производима, методама лечења или стању здравља пацијента, представља грубу повреду начела медицинске етике.
У вршењу своје професије, лекар не сме да се руководи мотивима личне користи. Лекар је дужан да се активно бори против корупције у здравству, уз подршку и ангажовање Коморе и надлежних државних и других органа и организација. Нечасна свака злоупотреба јавних овлашћења и средстава за лично богаћење.
Одлуке лекара морају да се заснивају искључиво на поступцима који болеснику олакшавају трпљење и остварују здравље. Овај однос не сме бити условљен користољубљем, задовољавањем личних амбиција или намером лекара да себи прибави било какву другу личну корист. Свој посао лекар обавља стручно и етички исправно.
Професионални однос лекара према пацијенту не сме бити условљен било којим неетичким разлогом.
Лекар спроводи медицински третман над пацијентом, по правилу, само уз његов пристанак. Пацијент се може сагласити изричито (усмено или писмено) или прећутно. Дати пристанак пацијент може усмено опозвати пре спровођења и за време трајања третмана.
Пацијент има право да одбије предложену медицинску меру, чак иако се њоме спасава или продужава његов живот, али је лекар дужан да му укаже на последице његове одлуке о одбијању.
Ако је пацијент малолетан или лишен пословне способности, медицинска мера над њим се може предузети уз пристанак његовог законског заступника (родитеља, усвојитеља или старатеља).
Пословно неспособан пацијент треба и сам да буде укључен у процес доношења одлуке о пристанку, у складу са његовом зрелошћу и способношћу за расуђивање.
Сваки лекар је дужан да увек и на сваком месту пружи хитну медицинску помоћ лицу којем прети непосредна опасност по живот и здравље, у границама својих могућности и знања, без обзира на то да ли је на дужности или није и без обзира на то да ли је за помоћ изричито замољен или није. Ако је болеснику или повређеном лицу потребна медицинска помоћ коју лекар није у стању да пружи, дужан је да предузме одговарајуће мере да се пацијенту пружи адекватна здравствена заштита.
Лицу које је свој живот довело у опасност из самоубилачке намере, лекар треба да пружи хитну медицинску помоћ без обзира на његову вољу.
У границама своје стручне оспособљености, лекар је у обављању свог позива самосталан и независан, а за свој рад сноси личну одговорност пред пацијентима и друштвом. Има право да одбије сваки покушај притисака од стране колега, пацијената или других лица, уколико ти захтеви противрече етичким принципима, професионалним дужностима или закону.
У професионалну тајну спадају сва сазнања лекара о пацијенту и о његовом личним, породичном и социјалном окружењу, као и све информације у вези са утврђивањем, лечењем и праћењем болести до којих је дошао приликом обављања позива. Лекар је дужан да чува професионалну тајну и после пацијентове смрти. Лекар је дужан да професионалну тајну чува и у односу на чланове породице пацијента.
Лекар који предузима медицинску меру над пацијентом (који је, на основу закона или одлуком суда дужан да се тој мери подвргне), обавезан је да поштује пацијентову личност и достојанство. Хитна медицинска мера мора се предузети над пацијентом без свести и без његове сагласности.
У психијатријским болницама лекар примењује етичке норме и стандарде који важе за остале здравствене установе. Забрањена је свака дискриминација ментално оболелих пацијената по основу њихове болести, као и сваки облик њихове сексуалне, физичке или психичке злоупотребе или тортуре.
Лекар је дужан да психички здраву особу, која одбија да узима храну, обавести о последицама које гладовање може да проузрокује њеном здрављу.
Уколико особа и даље одбија да узима храну и два лекара потврде да је свесна последица гладовања, лекар је дужан да настави да се стара о здрављу особе која свесно гладује и да сваког дана проверава да ли је штрајкач због исцрпљености постао неспособан за расуђивање.
Када штрајкач постане неспособан за одлучивање/расуђивање или изгуби свест, лекар мора да уведе вештачку исхрану и без пацијентове сагласности.
Лекар има права да одбије лечење и упути пацијента другом лекару ако сматра да није довољно стручан или да нема техничке могућности за успешно лечење, ако не постоји однос пуног поверења пацијента у рад лекара или ако пацијент одбија сарадњу, покушава да врши злоупотребе, изузев у случају неопходности пружања хитне медицинске помоћи.
Изузев редовне награде за рад лекара у облику плате, хонорара или других личних примања, као и задовољства да је помогао пацијенту, прибављање друге материјалне и нематеријалне користи од рада лекара није у складу са етичким стандардима.
Принцип колегијалности налаже да лекар брани колегу од неоправданих критика његовог професионалног рада, као и од изјава којима се вређа његова личност или част.
Лекарском позиву су стране увреде, клевете, омаловажавање и неоправдано изречене критике рада или знања колега. Уколико лекар код другог лекара утврди грешке у дијагностичким или терапеутским поступцима, дужан је да своја запажања прво саопшти њему, а уколико грешка не буде отклоњена и претпостављенима. Колеге и друге здравствене раднике лекар упућује на учињене пропусте на начин који не вређа њихово достојанство.
Изношење негативног мишљења о раду другог лекара у присуству пацијента, трећих лица или лаичке јавности је недопустиво. Критика стручног рада је могућа само у присуству лекара, укључујући и критикованог. Оцена мора бити објективна и аргументована, без личне острашћености или другог субјективизма.
