ВИТАМИН Д ПРЕВЕНЦИЈА ОД КОРОНЕ? Светски стручњаци одговорили на питање какав је утицај суплемената на пандемију
Лекари некад могу да препоруче веће дозе за пацијенте са доказаним недостатком витамина Д
Све је више питања о томе да ли витамин Д може да помогне организму да се заштити или одбрани од корона вируса.
У уобичајеним околностима, многи од нас добију довољно овог витамина самим тим што проводе време напољу. Наша кожа га прави кад је изложена сунцу.
НА КОГА СЕ ОДНОСЕ НОВЕ МЕРЕ НА ОТВОРЕНОМ И ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ: Да ли ће бити скраћивања радног времена угоститеља?
КОРОНА БУКТИ У ДОМОВИМА ЗА СТАРЕ: За две недеље чак 30 пута више заражених?
МАСКЕ НИСУ ПРЕШЛЕ У НАВИКУ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ! Спроведено велико истраживање о епидемиолошким мерама (ФОТО)
Витамин сунчеве светлости, у комбинацији са другим витаминима, може да помогне нашем телу да остане у форми и да се избори са болешћу и заразама - што је важно током овакве пандемије.
Људи у Великој Британији се ионако већ саветују да размисле о узимању суплемента од 10 микрограма дневно током зимских месеци (од октобра до марта), као и током читаве године уколико не проводе довољно времена напољу.
Енглеске здравствене стручњаке брине да би људима могао да недостаје витамин током пандемије, кад је главни савет да проводимо што више времена код куће.
Они препоручују витамин Д током читаве године уколико:
- нисте често напољу - ако сте везани за кућу зато што се штитите од сунца, на пример;
- живите у дому за старе;
- обично носите одећу која покрива већи део ваше коже док сте напољу.
Људи тамне боје коже вероватно не добијају довољно сунца чак и ако редовно проводе време напољу и требало би да размотре узимање суплемената преко целе године.
Постоје научни докази да су црнци, азијати и припадници етничких мањина у повећаном ризику да се озбиљно разболе од корона вируса.
Сара Станер из Британске фондације за исхрану рекла се "нажалост, будући да корона вирус наставља да утиче на живот свих нас, многи од имају ограничено време које могу да проведу напољу".
- Праћење смерница владе и остајање код куће од огромне је важности и, иако многи од нас имају ограничен приступ сунчевом светлу, то значи да нам треба мало додатне бриге да би наш ниво витамина Д остао здрав - подвукла је.
Не.
Не постоје докази да он смањује ризик од заразе или разболевања од вируса корона.
Али експерти мисле да можете да имате користи од њега током пандемије.
Суплементи витамина Д ће поправити здравље људи који га немају довољно.
Неки истраживачи сугеришу да недостатак витамина Д може бити повезан за лошијим исходима уколико се неко зарази вирусом корона. Али хронични фактори ризика, као што су срчане болести, такође су чести код ових пацијената, па је тешко извући праве закључке.
Шпански и француски истраживачи раде клиничке тестове да би видели да ли витамин Д помаже пацијентима оболелим од вируса корона.
Професор Џон Роудс, професор емеритус медицине у Великој Британији, каже да витамин Д има антиупална својства и постоје нека истраживања која сугерише да би могао да ублажи реакцију телесног имунитета на вирусе.
То може да буде важно код веома болесних пацијената од короне када тешке повреде плућа могу да настану од инфламаторне "цитокинске олује" приликом реакције на вирус, мада је потребно много више истраживања да би се то проучило, каже он.
Витамин Д је важан за здраве кости, зубе и мишиће.
Недостатак може да доведе до болести деформитета костију по имену рахитис код деце и сличног стања слабости костију попут остеомалација код одраслих.
Неке студије наводе да нам довољне количине витамина Д у организму помажу да будемо отпорнији на прехладу и грип, мада резултати студија нису конзитентни.
Међутим, британски Научни саведодавни комитет истиче да не постоји довољно доказа који потврђују да узимање витамина Д помаже код респираторних инфекција.
Не.
Иако је витамин Д релативно безбедан, свакодневно узимање веће количине од препоручене може да буде опасно на дуже стазе.
Уколико се одлучите да узимате суплементе витамина Д, ево препоручених доза:
- деца узраста 1-10 година не би смела да узимају више од 50 микрограма дневно;
- бебе (млађе од 12 месеци) не би смеле да узимају више од 25 микрограма дневно;
- одрасли не би смели да узимају више од 100 микрограма дневно и, ако већ узимају суплементе, препоручена количина је 10 микрограма дневно.
Лекари некад могу да препоруче веће дозе за пацијенте са доказаним недостатком витамина Д.
Неки људи с одређеним здравственим стањима, као што су проблеми са бубрезима, не могу безбедно да узимају витамин Д.
Суплементи витамина Д нашироко су доступни у дрогеријама и апотекама. Могу бити само витамин Д или део мултивитаминске таблете.
Не купујте више него што вам је потребно да би било довољно за све, апелују стручњаци.
Састојак наведен на етикети већине суплемената витамина Д је Д3.
Витамин Д2 производе биљке, а витамин Д3 производи наша кожа.
За бебе постоје витаминске капи.
Иако уравнотежена исхрана може да поспеши нормално функционисање имуног система, ниједан појединачни хранљиви састојак, храна или суплемент не може да га "појача" преко нормалног нивоа.
Тешко је добити довољно витамина Д само из хране.
Уравнотежена исхрана важна је за добро здравље и препоручује се чак и кад се људи не суочавају са опасношћу од пандемије.
Може да садржи храну богату витамином Д као што су уљане рибе и јаја. Неке пахуљице за доручак, маргарини и јогурти богати су витамином Д.
Иако не можете да добијете прекомерну дозу витамина Д ако се изложите сунцу, од јаког сунца изгори кожа, тако да морате да уравнотежите стварање витамина Д са безбедним боравком на сунцу.
Пазите да се покријете или заштитите кожу кремом за сунчање да бисте избегли да изгорите и направите себи штету.
Савет је:
- бебе које сисају од рођења до прве године живота треба да добију дневни додатак од 8,5 до 10 микрограма витамина Д да би били сигурни да га добијају довољно;
- бебе које се хране формулом не треба да добијају суплемент све док не почну да узимају мање од 500 милилитара формуле дневно, зато што формула већ садржи витамин Д;
- деца узраста између 1 и 4 године треба да добијају дневни суплемент од 10 микрограма.
Доза за одрасле (10 микрограма дневно) важи и за труднице и за жене које доје.
