Шта све стављају у ћевапе?

Дозвољени су адитиви, боје и ензими из технолошких разлога, али, како су нагласили у инпекцији, ниједан додатак не сме да се употребљава за прикривање неисправних сировина, односно лоших технолошких поступака или праксе.

НИЈЕ САМО ЛОША ИСХРАНА: Ово су главни узрочници сала на стомаку

ПРАВА ИСТИНА: Колико ОРГАНСКА исхрана утиче на наш оргазам?

Није непознато да у месо по продавницама стављају соју, лед, воду и хрскавицу, а да су продавци надмашили сами себе у томе како да месу сачувају свежину и продуже рок трајања показују недавне контроле ветеринарске инспекције. Инспекција је, наиме, током 2016. и 2017. године у резултатима испитивања узорака затекла производе са додатим винобраном (давање "здраве боје" месу ) и потврђен је налаз СО2 у полупроизводима од меса.

Анализа је показала и да су додаване зачинске смесе које нису одобрене за коришћење. Самим тим, велики број неправилности у трговинским ланцима био је везан и за декларисање, посебно код пилећег меса које је неправилно обележавано.

Да има индиција да се у продаји налази месо у коме има винобрана, потврдио је и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.

- Чуо сам за такве случајеве и питање је колико се то контролише код нас. Када је наша организација слала инспекцију, налазили су месне производе са истеклим роком трајања, са присуством буђи и труљења - истакао је Паповић.

Контролисаном употребом, СО2 има важну улогу у чувању и дужини рока употребе полупроизвода од меса, што овде није био случај.

- Сумпор диоксид се додаје у храну ради смањења раста микроорганизама, спречавања промене боје хране, а да се конзерванс додаје ради спречавања кварења хране - кажу у Управи за ветерину Министарства пољопривреде.

Дозвољени су адитиви, боје и ензими из технолошких разлога, али, како су нагласили у инпекцији, ниједан додатак не сме да се употребљава за прикривање неисправних сировина, односно лоших технолошких поступака или праксе.

Према Правилнику о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса из 2015. године, дозвољени су следећи додаци: кухињска со, вода, ензими (стартер културе и културе пробиотичких организама), ароме дима и природне ароме, влакна, (инулин, омега-3 масне киселине, витамини и минералне материје, угљени хидрати (скроб и производи од скроба), беланчевинасти производи, млеко и производи од млека, јаја и проозводи од јаја, масти и уља биљног и животињског порекла, храна и производи биљног порекла (печурке, житарице, поврће, воће, и њихови производи укључујући вино и друга пића) и желатин.

Како винобран утиче на организам

Иако је употреба винобрана у малој количини дозвољена у производњи како би се одложило кварење меса, већа количина од дозвољене може негативно да се одрази на здравље човека.

- Винобран је једна врста киселине и може да оштети слузокожу црева и желуца, па га не би требало злоупотребљавати - поручује др Невенка Димитријевић из Дома здравља "Вождовац".

Док употреба винобрана оставља последице на дуже стазе, узорци код којих је пронађена буђ и труљење су много опаснији.

- Ја бих затворила све који држи неисправно месо. Покварено месо може да доведе до озбиљног тровања код људи - упозорила је др Димитријевић.

Казне за стављање недозвољених супстанци

Сви код којих су потврђени налази супстанце која није дозвољена за коришћење, санкционисани су у складу са казнама прописаним законом, а храна је нешкодљиво уклоњена као небезбедна, кажу у Управи за ветерину Министарства пољопривреде.

Законом о безбедности хране прописане су казнене одредбе за оне који стављају у промет храну која није безбедна.

Новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице, ако: стави у промет храну која није безбедна, не обезбеди да храна и храна за животиње у свим фазама производње и промета испуњава услове прописане овим законом и другим посебним прописима или не докаже испуњеност тих услова, у свим фазама производње, прераде и промета и не обезбеди прописане услове за квалитет хране;

- новчаном казном од 250.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник, ако: стави у промет храну која није безбедна, у свим фазама производње, прераде и промета не обезбеди прописане услове за квалитет хране;

- новчаном казном од 30.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице, ако: стави у промет храну која није безбедна, у свим фазама производње и промета не обезбеди прописане услове за квалитет хране;

Због поменутих неисправности, у току је ванредна службена контрола промета полупроизвода од меса (ћевапчића, пљескавица, роштиљ кобасица), која нас, надамо се, неће поново непријатно изненадити.