ТАМО НЕМА РАЧУНА: Миломир (82) има пензију 15.000 динара, одлучио се да живи у пећини
Невероватна животна прича
Кад плате све рачуне, од 15.000 динара пензије не остане им готово ништа, преносе.
Старина Миломир М. из Калне код Књажевца "троши" девету деценију у трошном кућерку, са својом животном сапутницом Гвозденком (76). У муци и немаштини. Супруга му је једва покретна, а од списка лекова, које обоје пију, могла би да се, како каже, напише омања књига. Никоме ништа не дугују, али са 15.000 динара његове пензије, једва састављају крај са крајем у засеоку Горње Поље. Када плате струју, телефон, воду, порез и лекове, не остане много. Готово ништа. Зато је старина одлучио - сели се у пећину на улазу у Калну.
-Не могу, људи, више све ово да издржим - тихо говори дека Миломир (82).
Просечна плата вам није довољна за пристојан живот? Ево како најлакше МЕСЕЧНО да зарадите ЈОШ ЈЕДНУ
- У пећини нема ни струје, ни воде, ни телефона, али ни пореза, ни рачуна... Биће нам сигурно јефтиније да тамо преживимо. Надам се да ћу до зиме успети да средим наше ново породично гнездо - рекао је Миломир.
Упрегао деда Миломир - себе у приколицу, па вуче грађу до пећине. Сређује нови дом, за себе и баку Гвозденку, сваког дана од јутра до мрака. Планира и стару пећ да постави у пећини, да се греју. А без дажбина, остаће им пара, вели, да купују храну. Узани тунел, на 200 метара од улаза у Калну, види се с пута. Унутра у пећини, скривено је још неколико уских пролаза. Комфор, међутим, Миломиру и не треба.
- Сваког месеца пензија ми оде на рачуне за кућу која само што се не распадне - каже Миломир.
- Срушиће је и најмањи земљотрес. Од три одељења, жена и ја користимо само собичак. Купатило није у употреби. Бојлер, који сам купио за време Тита, не ради већ деценијама. Воду сам зато заврнуо, али рачуни једнако долазе. И можда за некога то није много, али за мене је и превише. Зато сам решио да се селим.
