Додик има скандалозно велики буџет и никакве резултате: Коликим средствима располажу председници у региону
Председник Србије Александар Вучић, поред тога што је остварио убедљиво највише државних посета и довео страних инвестиција у своју земљу, имаће најмањи буџет од свих лидера у региону.
Наиме, предвиђено је да српски председник током следеће године располаже са тек 1,7 милиона евра.
Кентера и Спичановић не дају увид у банкарске рачуне! Први добио на поклон две куће у Будви, други тврди да има само стан
ЕДИ РАМА ОСУО ПАЉБУ ПО БРИТАНСКИМ САВЕЗНИЦИМА: Стао чврсто у одбрану сународника Албанаца
ЗЕМЉЕ РЕГИОНА У "МАГЛИ": Београд иза Загреба, Сарајева и Скопља по загађености ваздуха, али код комшија ни речи о томе!
С друге стране, буџет председника Републике Српске Милорада Додика износиће невероватних 56,5 милиона конвертибилних марака, односно 28,9 милиона евра! То значи да ће Додик на располагању имати чак 17 пута више новца од председника Србије.
Додика следи Зоран Милановић који ће имати буџет вредан мало више од пет милиона евра, док ће словеначки председник Борут Пахор располагати са око 3,5 милиона евра.
Када се погледају ови подаци види се да Вучић има готово три пута мањи буџет од хрватског и два пута мањи буџет од словеначког колеге.
И поред тога, Србија је политички и економски убедљиво најзначајнија земља на просторима бивше Југославије о чему сведоче бројна улагања и економски раст у последних 10 година о којем друге државе могу само да сањају.
Додику 17 пута више новца
А шта су за то време урадили председници других земаља из региона који располажу вишеструко већим средствима!? Док је Србија изузетно значајна држава како за Запад тако и за Исток, остали су слепо следили политику која им се намће са стране.
Довољно је само погледати хрватску политичку елиту. Милановић и Пленковић поред међусобних трзавица нису много тога показали. Њихов досадашњи боравак на власти би се најбоље могао описати као блед и неубедљив. Хрватска се празни с обзиром да млади масовно напуштају земљу, а подршка политичарима је из године у годину све мања. За то време на власти су Милановић који својим изјавама забавља медије и европски апартчик Пленковић који је најпрепознатљивији по безличности. О томе колико су председник и премијер Хрватске битни на политичкој мапи света и Европе најбоље говори чињеница да нису имали ниједну посету лидера неке од најзначајнијих земаља света.
Додик с друге стране, иако располаже са 17 пута више новца од председника Србије, осим неких запаљивих изјава, такође није много показао. Његова читава политичка каријера у последњих неколико година се свела на изговарање онога што народ жели да чује, а да при томе ништа није учинио да то заиста и оствари. Довољно је само поставити питање колико је фабрика отворио или изградио путева Додик за све време док је на власти. Да ли је економија Републике Српске показала икакве помаке на боље од како је он сео у фотељу председника Републике Српске? Колико је инвеститора дошло у Нови Град, Зворник или Гацко? Одговори на ова питања су свима јасна, као и чињеница да се за време Додикове власти једино богатила уска клика људи блиских њему и његовој партији. Па ипак, Додик ће располагати огромним финасијским средствима и следеће године.
Поставља се питање на шта политичари из региона троше толика финансијска средста, ако њихови грађани не виде никакву корист од тога.
Посете најмоћних светских лидера
Председник Србије, иако располаже најмањим средствима, у последњих неколико година посетио је и угостио бројне лидере из најзначајнијих земаља света. Владимир Путин, Си Ђинпинг, Доналд Трамп, Џозеф Бајден, Ангела Меркел, Олаф Шолц, Емануел Макрон, Борис Џонсон и Реџеп Тајип Ердоган само су неки од државника са којима се Вучић састајао и том приликом осварио значајне договоре за нашу земљу.
Представници Европске уније такође су редовни гости на Андрићевом венцу, као што је и српски председник у Бриселу.
За то време, у последњих 10 година дошло је до значајног раста БДП, плате и пензије су порасле, страних инвестиција је све више, изграђено је више стотина километара путева, а Војска Србије модернизована и знатно ојачана.
И то није све. Док се трудио да врати Србију на мапу битних земаља у Европи и свету, са које смо обрисани у периоду од 2000. до 2012. године, председник Вучић је трпео бројне притиске због суверенистичке политике коју наша земља води. Дијалог Београда и Приштине, борба за бољи положај Срба у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској и неувођење санкција Руској Федерацији само су неки од разлога због којих су наша земља и њен лидер били на мети разних уцена и притисака.
Најмање новца и најбољи резултати
Дакле, док је Вучић успео да се састане са свим лидерима најмоћнијих држава на свету, једино с ким су се његове колеге састајале су европски чиновници средњег ранга.
И поред вишеструко мањег буџета којим располаже, српски председник је успео да доведе стране инвеститоре са свих стана света и изгради најмодернију путну инфраструктуру у нашој земљи. За то време његове колеге се задовољавају ониме што им “капне” из европских фондова.
Поред свега тога, Вучић је успео да се носи са притисцима са којима се лидери из региона, због своје послушничке политике, не суочавају.
Све поменуто јасно указује да је за једног државника много битније да поседује одлучност, мудрост и осећај за политику од пуког новца. Грађани земаља из региона би требало да се запитају да ли њихови председници раде довољно, и да ли уопште имају способности да ураде више, с обзиром да средства којима располажу вишеструко превазилазе Вучићева. Па ипак, он је успео да уради оно што све његове колеге заједно нису могле.
