ДАНАС ЈЕ ДАН РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Због чега се и како славио овај празник широм наше бивше државе? (ВИДЕО)
Старије генерације ово сигурно памте да су за време овог празника дани били нерадни, полагала се заклетва, плава капа и црвена марама на себи, као и богата трпеза и разне свечаности које су пратиле овај дан.
Дан Републике је обележавао годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943. када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштину ФНРЈ 29. новембра 1945.
"СЕСТРЕ ПО ОРУЖЈУ" Како су Милунка Савић и Флора Сандс заједно ратовале
"ДОВДЕ ЈЕ СТИГЛА СРПСКА КОЊИЦА 1919. И ДАЉЕ НИЈЕ ИШЛА" Споменик у Аустрији сведочи о НЕВИЂЕНОМ ЈУНАШТВУ!
ПОТРЕСНА ПРИЧА О ТИТОВОЈ ПРВОЈ ЉУБАВИ: Ко је била прелепа Рускиња која је залудела Јосипа Броза?
На данашњи дан у Југославији је укинута монархија и сва права дотадашњег краља Петра II Карађорђевића.
АВНОЈ је увео назив маршала Југославије и доделио га партизанском врховном команданту Јосипу Брозу Титу. Функција председника "прве владе" нове Југославије поверена је Брозу.
Одлучено је и да се формира Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) који је имао извесна својства владе.
Одузета су била и законска права југословенској влади у избеглиштву.
Тада је такође био забрањен улазак у земљу Петру II Карађорђевићу.
После завршетка рата, од 1945. године, 29. новембар прослављан је као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ.
Са распадом СФРЈ, престало се са обележавањем Дана Републике у свим републикама некадашње заједничке државе осим у Србији. Дан Републике остао је званични празник у Савезној Републици Југославији све до 14. новембра 2002, више од деценије након распада СФРЈ, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.
КАКО СЕ ОБЕЛЕЖАВАО ОВАЈ ПРАЗНИК?
Празник је пратила потпуна еуфорија.
Паралелно са Даном Републике СФРЈ, у већини крајева у Србији обављао се и свињокољ у ово доба године. Тако су прасићи, јагњићи и свиње на тај дан жртвовани у славу братства и јединства српског народа и народности.
Такође, обичај је био и да се свадбе заказују на тај дан како би славље било још веће. То је био једини начин који је могао просечног Југословена на дан кад се код куће седи, једе, пије и гледају чувени партизански филмови, истера из топлине свог дома.
Највећа еуфорија владала је код првака који су на тај дан постајали (титови) пионири.
У школама су прављене приредбе, полагала се заклетва, читали су се састави којима су претходних дана учитељице мучиле ђаке, да смисле што бољи хвалоспев на тему "Друг Тито".
Сваки пионир добијао је плаву капу (тзв титовку), црвену мараму и црвену пионирску књижицу.
Ово су били почетни стихови "Свечаног пионирског обећања":
Данас, када постајем пионир
Дајем часну пионирску реч:
Да ћу марљиво учити и радити
И бити веран и добар друг;
Да ћу волети нашу самоуправну домовину
Социјалистичку Федеративну Републику Југославију
Да ћу развијати братство и јединство
И идеје за које се борио Тито;
Да ћу ценити све људе света
који желе слободу и мир!
