Ово су циљеви које америчке ракете могу да погоде у Русији: Потенцијална рута напада "АТАЦМС" пројектила

Украјина, према речима извора, планира да изврши те нападе већ у наредним данима. АТАМЦС има домет до 300 километара, а сада се поставља питање шта би то Украјинци могли да гађају на територији Русије.

Наиме, на стотине познатих војних и паравнојних објеката су у домету АТАЦМС-а које Украјина има. Институт за проучавање рата (ISW) објавио је још летос листу познатих војних објеката како би илустровао у којој мери америчка ограничења на украјинску употребу АТАЦМС-а ограничавају способност Украјине да удари на важну војну инфраструктуру у Русији. Међутим, након што је Путин распоредио севернокорејске војнике у Курску, Бајден је одлучио да Украјини "одреши руке", и сада је питање да ли ће Зеленски то искористити и какав би одговор председника Русије Владимира Путина могао да буде.

Анонимни високи амерички званичници су сугерисали да прераспоређивање руских борбених авиона са аеродрома у Русији у домету АТАЦМС и мали број АТАЦМС које су САД обезбедиле Украјини на неки начин смањују ваљаност или важност тога што су САД коначно одобриле захтев Украјине.

Политицо је 23. августа известио да је неименовани високи званичник за националну безбедност Бајденове администрације изјавио да су руске снаге помериле неке објекте ван домета пројектила Сторм Схадов и АТАЦМС које је обезбедио Запад.

Неименовани званичник администрације је такође наводно изјавио да су руске снаге помериле 90 одсто авиона који изводе ударе клизним бомбама из руског ваздушног простора даље од аеродрома у домету пројектила Сторм Схадов и АТАЦМС.

Ипак, шеснаест руских ваздушних база налази се у домету украјинског АТАЦМС-а у Русији. То што су Руси наводно померили авионе из thih ваздушних база не умањује важност дозвољавања Украјини да користи АТАЦМС против стотина других руских војних објеката.

Није познато колико тачно Украјина има АТАЦМС-а, али је познато да им је у домету најмање 245 руских циљева. ISW је раније навео да максимални домет украјинских ХИМАРС-а, који САД дозвољавају Украјини да користи у Русији под ограниченим околности – обухвата 20 ових објеката.

Најмање 225 познатих објеката је у домету АТАЦМС-а, али не и у домету ХИМАРС-а. Најмање 209 од 245 познатих руских војних објеката у домету АТАЦМС нису ваздушне базе.

Мале су шансе да је руска војска повукла наоружање из свих 245 објеката, као што је то учинила са авионима.

У време када је ISW проучавао потенцијалне циљеве у Русији, Институ није уочио доказе о померању војних средстава из већине позадинских области Русије. Масовно прераспоређивање средстава даље од таквих објеката представљало би значајне изазове за руску логистику, а ни отворени извори ни амерички званичници нису указивали на то да су руске снаге учествовале у таквим логистичким преокретима.

АП је својевремено цитирао једног украјинског команданта (јун 2024) који је изјавио да би украјинске снаге могле да ударе на командне тачке руске бригаде у великом обиму ако САД одобре украјинску употребу АТАЦМС-а за нападе на руску територију, али тренутно не могу јер је Русија распоредила такве командне и контролне елементе у подручје удаљено 100 до 150 километара од линије фронта – територија изван домета ХИМАРС-а, али још увек у домету АТАЦМС-а.

Такође, треба напоменути да на листи од 245 објеката нису побројани различити теренски кампови и друге базе које је руска војска подигла у близини Украјине да би подржала рат. Према наводима ISW ова листе идентификује само део свих војних објеката у домету АТАЦМС-а.

- Штабови пука, бригаде и дивизије наведени на овој листи су углавном релевантни за то како ови објекти олакшавају обуку и служе као складишта, пошто су борбене јединице које су овде обично стално базиране распоређене у Украјини - навео је ISW у својој анализи.

Осим објеката где су смештене артиљеријске и пешадијске бригаде, на удару АТАЦМС-а су и складишта војне опреме и наоружања, центри ГРУ-а, али и огранци ФСБ-а (Курска, Ростовска, као и област Вороњежа), као и складишта горива, војне базе и друго.