БИСЕР СРЕМА КОМЕ НИ ВРЕМЕ НЕ МОЖЕ НИШТА: Рума кроз историју постаје све напреднија и туристички примамљивија (ФОТО)
Рума је градско насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу.
Почеци организованог живота људских заједница на широј територији Руме, датирају још из праисторије. О томе сведоче бројни археолошки налази праисторијских насеља, од којих је свакако најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковаца у румској општини.
ЛИДЕР НА ПОЉУ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА: Музеј Војводине вредно и марљиво ради на свом унапређењу (ВИДЕО)
ЛАКШИ ПРИСТУП УСЛУГАМА ЗА СВЕ НОВОСАЂАНЕ: Како да путем е-управе брже дођете до свих потребних информација? (ФОТО)
ГРАД КОЈИ ВРАЋА СЈАЈ ПРИРОДНИХ ЛЕПОТА ЗБОГ СВОЈИХ ГРАЂАНА: Зрењанин улаже у обнову и реконструкцију обале Бегеја (ВИДЕО)
Насеље са именом Рума први пут се помиње у Сремском дефтеру из 1546. године. Рума је тада била село средње величине, највероватније раштркано дуж обала Борковачког потока.
Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми, идилични пејзажи централног Срема.
Почеци организованог живота људских заједница на широј територији Руме, датирају још из праисторије. О томе сведоче бројни археолошки налази праисторијских насеља, од којих је свакако најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковци у румској општини. Први познати становници ових крајева били су припадници разних илирских и келтских народа (Амантини, Бреуци, Скордисци...).
Први становници су били Срби из околних места и села Руме, као и Немци досељеници из немачких држава. Иако су се бавили различитим занимањима од земљорадње до занатства и трговине, сви становници су били слободни људи, што је за оно време била значајна привилегија.
Трговишта у тадшњој малој вароши крај Новог Сада почињу да се организују са правом на одржавање неколико годишњих вашара и недељних пијаца. Већ 1747. године одржан је први вашар у Руми уз учешће великог броја трговаца и занатлија са свих страна. Првог јануара 1749. године барон Марко Пејачевић, на скупштини мештана, дао је Руми тзв. "Слободницу", којом је она и званично постала привилеговано насеље, са својим грбом и печатом. Сваки пунолетни становник Руме добијао је грађанско писмо, којим је уврштаван у ред румских грађана, са свим правима и обавезама које су из тога проистицале.
Период уочи Првог светског рата било је време убрзаног привредног и друштвеног развоја града. Рума добија изглед правог градског насеља. Многи планови су, међутим, остали нереализовани избијањем Првог светског рата. Тада су се многи Румљани нашли у рату који их је водио против њихове словенске браће, те су зато масовно напуштали војску или избегавали мобилизацију. Непосредно по завршетку рата, у Руми је 24. новембра одржана скупштина, на којој су се делегати из целог Срема изјаснили за присаједињење Срема Србији.
Култура у Руми
Рума се може похвалити и богатим културним животом. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци редовно се одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.
Најзначајнију улогу у културно-уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.
Трговина и индустрија
Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране као што су прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике.
Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју. У Руми је 2015. почела са радом фабрика меморијске пене "ХелтКер Европа".
Спорт
Спорт и рекреација заузимају значајно место у животу Румљана.
Поред бројних терена за фудбал, рукомет, кошарку, тенис и друго, у центру града се налази и модеран Спортски центар "Срце Срема", поноси се капацитетом за 2.500 посетилаца, са свим садржајима карактеристичним за један овакав објекат. У њему се одржава већина спортских дворанских такмичења у разним спортовима.
Образовање
Бригу о образовању и васпитању млађих нараштаја преузеле су четири основне школе "Змај Јова Јовановић", "Душан Јерковић", "Вељко Дугошевић" и "Иво Лола Рибар", три стручне школе, средња стручна школа "Бранко Радичевић", техничка школа "Миленко Брзак - Уча" и пољопривредна школа "Стеван Петровић - Бриле" и Гимназија "Стеван Пузић", као и предшколска установа "Полетарац", са више објеката.
Све ово, и више од овога краси овај мали, ушушкан град крај Новог Сада, природне лепоте, туристичке атракције, погодности, домаћа кухиња и традиционална јела, као и људи великог и домаћинског срца чине да овај град изгледа још лепше и мами посетиоце да, ко једном дође, буде стални гост Руме.
