Олга Петров је стрељана са непуне 22 године: Док су је мучили, крвљу је написала ПОНОСНО УМИРЕМ ЗА КПЈ
Учитељица и народни херој Југославије
Једна од најзаслужнијих Панчеваца јесте свакако Олга Петров, која је, заједно са својим супругом дала живот за слободу.
Олга Петров је рођена 1. децембра 1921. године у селу Баранди, код Панчева. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршила у родном месту, а потом је уписала гимназију у Петровграду. После првог разреда гимназије прешла је у Учитељску школу у Вршцу, коју је завршила јуна 1940. године.
Црњанског са Панчевом повезује нераскидива веза: Волео је фудбал, а ево шта је писао Андрићу
Убрзо се укључила у омладински револуционарни покрет. За време школовања, због лошег материјалног стања, давала је часове слабијим ученицима. У школи се овезала са члановима СКОЈ-а и КПЈ, а 1938. године је примљена у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије(СКОЈ) и до краја школовања је била један од руководилаца ове организације у школи.
Јуна 1940. године, била је ухапшена, када је полиција у дворишту њене куће пронашла кофер, са илегалним партијским материјалом. Било је то у време пред сам крај њеног школовања, и полицијски иследници су је уцењивали да ако не призна да је кофер њен, неће моћи да дипломира. И поред страха од забране дипломирања, Олга је пред иследницима порицала било какву везу са кофером. На иницијативу групе професора, пуштена је да се брани са слободе.
После завршене матуре, на судском процесу је била ослобођена, због недостатка доказа. Убрзо потом била је поново ухапшена, заједно са групом комуниста, који су били осумњичени да су растурали илегалне партијске летке, али је поново због недостатка доказа била пуштена. После ових немилих догађаја, Олгина мајка Лепосава и сестра су се преселиле у Панчево.
У Олгину част основне школе у београдском приградском насељу Падинска Скела, у Вршцу и у селу Банатски Брестовац носе њено име.
После дипломирања, своје прво учитељско место добила је у родној Баранди, где се удала за Борислава Брацу Петрова. Исте године примљена је и у чланство Комунистичке партије Југославије. Заједно са супругом радила је у партијској техници и код себе имала сав партијски пропагандни и теоријски материјал. Активно је радила и у Панчеву, где је била члан Месног комитета СКОЈ-а.
У јесен 1940. године, ухапшена је заједно с групом комуниста, после повратка са једног илегалног састанка у Новом Саду. Тада се прву пут сусрела са злогласним иследником новосадске полиције Јурајем Шпилером. Иако је била мучена, иследницима није рекла ни речи. Неколико дана пред почетак рата, 17. марта 1941. године пуштена је заједно са осталим затвореницима.
Октобра 1941. године полиција је опколила кућу, у Црепаји, где је одржаван сатанак, на којем се налазила и Олга. Видећи да се не могу извући, илегалци су прихватили борбу. Олга је тада,иако рањена,ипак успела да се извуче и побегне. Склонила се у, родно село, Баранду, код једног познаника. Олгин познаник, полакомивши се на награду од 25.000 динара, пријавио ју је полицији. Иследници панчевачке полиције најпре нису знали кога имају у рукама, пошто је Олга ћутала, али су слутили да је она значајна личност Народноослободилачког покрета у јужном Банату. Због тога је пребачена у Бечкерек, где је се по други пут сусрела са злогласним Јурајем Шпилером, сада шефом градске полиције.
У истражном затвору провела је шест месеци, подвргнута страшном мучењу - вешали су је за косу, пекли месо на ногама, повређивали старе ране и др. У својој ћелиији, у истражном затвору, својом крвљу је написала на зиду — Поносно умирем за КПЈ. На захтев Гестапоа, пребачена је у Београд, у Бањички логор. Стрељана је 9. маја 1942. године у Јајинцима. Олгин супруг Браца Петров, је такође погинуо током Народноослободилачког рата, када је марта 1942. године био опкољен у једној кући на периферији Панчева.
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашена је за народног хероја.
