Сомбор град са дугом историјом који одише културом и прелепим пределима (ФОТО)

Сомбор обележава свој дан 17. фебруара. Ове године је прославио 268 година од стицања статуса слободног и краљевског града, који му је у замену за 150.000 рајнских форинти у злату, 1749. године доделила царица Марија Терезија, владарка Хабсбуршке монархије.

Свечаној академији присуствовали су представници мађарског и хрватског конзулата, гости из братских и пријатељсих градова: Кишпеште, Цеља, Велеса, Баје, Мојковца, Мохача, Пљеваља, Звечана, Дунаујвароша, Осијека, Суботице, Оџака, Апатина. 

Велики песник наше равнице Мирослав Мика Антић је у једном од својих надахнутих записа можда најсликовитије описао наш град следећим речима: "Сомбор је један од оних јаких градова, који су улазили у историју плаховито и нагло, у паорским чизмама -  преко пијаце и трговине, у војничким цокулама - преко рана, медаља и гробова, у лакованим грађанским ципелама - преко осмеха и поклоњене руже".

Тај спој супротности се пресликао на све сегменте живота и створио један мултикултуралан, мултиетнички град који чини богатство различитости. Сомбор је изнедрио и био место живота и стварања бројним знаменитим личностима које су обележиле не само живот и историју једног града, већ целе Србије. Сомбор и Сомборци, на то су бескрајно поносни.

Градоначелница Града Сомбора Душанка Голубовић је једном упитана како она види град Сомбор у будућности, на шта је одговорила да види овај град уписан на мапи Србије као нашу престоницу образовања, културе, туризма, као српску верзију Хајделберга.

Собмбор иако није био седиште романтизма, могу да се похвале Лазом Костићем, који је у Сомбору написао најлепше и најромантичније стихове српске модерне, Миланом Коњовићем, Савом Стојковим, Ернестом Бошњаком, Јаношем Херцегом, Вељком Петровићем.

У Сомбору није најстарији универзитет у Србији, али имају Педагошки факултет, традицију образовања учитеља дугу безмало два и по века.

Привреда или туризам нису толико развијени, али свакако имају атрактивне локације раскошне природе Горњег Подунавља. Стара здања која представљају бисере архитектуре.

Ове године на обележавању Дана Сомбора на свечаној академији др Мирославу Стојисављевићу је додељена Повеља града за достигнућа у 2016. години.

Дан града је и прилика за исказивање захвалности појединцима и институцијама за афирмацију и промоцију Сомбора и подизање угледа града у зенмљи и иностранству. Захвалнице су додељене: кошаркашу Николи Јокићу, Педагошком факултету, Гимназији "Вељко Петровић", пијанисти Михајлу Зурковићу, ученику Гимназије Андреју Кукурузару и бициклисти Вељку Стојнићу.

Захвалнице су додељене и сомборским компанијама које су се истакле у друштвено одговорном пословању, посебно на уређењу дечијих игралишта, спортских терена и градских површина: "Фиорано", "Сапутник М", "Сомборелектро", "Орис", "Сигнал", "Вожд", Фондацији "Никола Јокић и пријатељи", ZZ "Раванград", "Наташа–комерц", "Агрисер", "Агроплус", "SBB" – ПЈ Сомбор, Пољопривредна стручна служба Сомбор, "Боја", "Сомболед", те архитекти Милану Стојкову.

Пре свечане академије, у Градском музеју је отворена изложба "Повеља слободног и краљевског града Сомбора из 1749. године", коју су приредили Градски музеј и Историјски архив, а отворио ју је председник Скупштине града Сомбора прим. др Зоран Парчетић.

Ова Повеља, којом се поноси Сомбор као град, је једини документ овакве врсте сачуван не само у Војводини, већ и угарском делу некадашње Хабсбуршке монархије. Ова Повеља је омогућила граду Сомбору и Сомборцима да слободно изражавају своју вољу, да сами управљају својом судбином, слободно тргују и да од Сомбора направе један мултикултурални, мултиетнички и град толеранције.