"Дошли на ГРОБ да ЈЕДУ, а молитва ништа" Отац Предраг био на гробљу, па остао ШОКИРАН оним што је видео - није могао да ПРЕЋУТИ

Парастос представља верски обред који се обавља у част преминулих, симболизујући молитву и сећање на њихову душу. У српској традицији, парастос се обично одржава трећег, деветог и четрдесетог дана након смрти, као и на годишњицу преминућа. Сваки од ових парастоса има своје посебно значење и прати га одређени ритуал.

Међутим, све више се акценат ставља на храну, као и на количину и квалитет оброка приликом парастоса. Велика и обилна припрема јела и пића прешла је у обичаје, па се догађа да се, када се гости наједу и напију, парастос претвори у гозбу. Отац Предраг Поповић је на свом Инстаграм профилу истакао да је парастос, пре свега, молитва за упокојене, која је најважнија.

"На гробље се иде због молитве. Парастос је молитва, молитва за упокојене. И није за џабе наша црква прописала да се парастоси дају четрдесети дан, шести месеци и склапа се година и да се у том интервалу, ако се стигне, направи споменик и да се освешта. Није то за џабе. То постоји процес због чега је то тако направљено", рекао је отац Предраг.

Речи оца Предрага истичу разочарање према онима који долазе на парастос искључиво због хране, а не због молитве за упокојене.

"'А значи не може', рекох: 'Знате шта, два месеца да дајемо раније то не иде'. Лепо када падне тада ћемо да дамо. Ко је дошао због хране, због рибе, а није због прасета, тај боље да вам и не долази. 'Добро ћу да ја попричам са овим мојима, па ћу да се јавим', више ме није звао. Они су изашли и дали без попа. Дошли су на гроб, сервирали су храну, јели, пили и отишли кући. А молитва? Која молитва бре... Који покојник... Нема од тога ништа", рекао је отац Предраг и додао:

"Што је најгоре када дођу на гроб знате шта људи прво ураде? Запале цигару и ставе да гори цигара. Прво то ураде. Кад дођу запале цигару, пале свеће, онда ставе храну и ја кад дођем и кажем: 'Где је кадионица?', они : 'Уф, где је кадионица?'. Крену да отварају, а оно кадионица била тамо где се пале свеће, они ту сакрили да неко не украде. А ови дошли, палили свеће, оно гараво, он изнео овако ми даје. Шта да радим сад са тим? Узимам, ложим кадионицу, овај ухвати пали цигару и ставља. Реко пријатељу: 'Гаси цигару, сад ја кадим, а ђаво после нека кади'", рекао је отац Поповић.